Просветни гласник

158

ЈОВАН ВОШКОВИЋ

овај већ казује, да је творцу његову добро познат Вуков Рјечник, да га је већ неколико пута пажљиво проучио. Од своје вредпости овај чланак ни даиас није изгубио нпшта; с мадим изменама (више немачких а мање турских речи) може са свпм послужпти. Као што се из овога рада види, Бошковпћева је намера бида — практична страна, а главно чишћење језика од туђињштине. То потврђује и његов чланак у Седмици за исту годину: „Књаз или кнез у ком нам јасно и прегледно износи значења „кнез" у нашим старим споменицима и у новије доба, као и откуда се увукла у српски језик реч књаз. Овом чланчаћу нема забаве. И данас се још по где где чује „књаз", али већ ретко. У прву свеску стр. 55.—61. уврстио је Бошковић и овај свој рад. Те је годпне међу књижевнпм вестпма, а нод знаком □, у бр 42, (стр. 3 Љ.) изпшао његов топли одзив с предавања Миклошићевих, која су га очарала. И овде износи потребу учења свога језика, а за тим старога сдовенскога. (За потврду овога узима речи из Мнклошићеве оцене Ханкина пздања „Остромирова еванђеља" у 2еК:8сћгШ>у !иг оез1егг. ОушпазЈеп 1853. стр 388.—400.),') пзносећи деобу споменика према реценсијама, као и у извоДу примере старога словенскога језика, и то из науке о обдицима и науке о гласовима. Потреба је изучавати и српскословенски, па и издати „Данида Житије" и Хронику Бранковпћа. И за ово су згодна предавања Миклошића. „Он мало којега течаја да не предаје о којој српској стариаи а летос је предавао и сдовенску палеограФију", сада пак тумачење „Душанових закопика". На крају чланчића изводи из заблуде оне, који мисле, да је у данашњим црквеним књигама најстарији облик словенскога језика. — Овај чланчић показује већ, како му је Миклошић бно идејал онда ; иа као што је тада гдедао у Миклошића као у највећи аукторитет у свима питањима, што се тичу словепске фндодогије, тако је гледао и посде, све до своје смрти. Миклошићеве теорије надазиде су и "код њега одтада говорило: »Било је иред акшам, кад сам с кајиком иресалдумио на бајир иред ђумрувом; станем иред кајиџиницу, узмем амала и отидем у чаршију и видим на друму сакаџију са саком. Кад уђем у механу, седнем на миндерлук и иоиштем мангал са ђугумом.« А Бошковићев је пример: »Шпацирала сам ио аонгу, па била дигнута оиронга, а отвсрен иенџер, иа ме је ухватио цуг, те сам добила ревматизам* (Скуп. Сииси I. стр. 48.) Ј ) Досадашњи сви библиограФИ Миклошићевих радова (КаутаШ, Рав^гпек, Ђ. С. 'Борђевић у Ј; Просв. Гласпику", Маретић у „В,ас1и" и т. д.) нревидеше ову оцену. Сем ње у овом истом листу а за ту годину и оцена је Миклошићева на РгбћИсћ Кис1. А , Табсћеттог1;ег1шсћ <1ег Шуг18сћеп иш1 (1еи18сћеп Зргасће (\У1еп 1853. I. Егв^ег оЈ. Шупзсћ-<1еи1:зсћег ТћеИ). Ту Миклошић замера називу илирски, као и то што Словенци пишу неком мешавином ид језика и т. д.

зива, он их је с катедре као и путем књиге пресађивао у наш круг. — Овај је рад ирештампан у другој свесци „Скупљених Списа", стр. 283, —290. Поменуто је већ, да је бидо нотребно много што шта још учинити, посде престанка оне очајне борбе, па да Букованачела потпуно обдадају. Бошковић је то поимао добро, те је настао, негде поступно негде радикадпо, да чисги оне старе „сдавеносербске" речи и изразе, а и у опће да гледа да се заводп права граматика срнскога језика. У раиијпм чланцпма указао је, шта треба чинити ; Оценом пак ПинковиКеве „Србске граматике " намењене „за ниже гпмназ1ллне классе" а и »лгобитедвима езпка србскогљ" (друго издање 1856.). показује рђчве сгране ове граматике, а тиме доказује нотребу праве. Добро спреман од Миклошића и Вука, а знајући добро језнк, било му је лако, да на песку подигнуту Нинковићеву граматику са свим сруши и да укаже на Даничићеву „Малу српску граматику' као узор граматике, разуме се према овпма а п према приликама ондашњим. Новаковић у својој бибдиограФији под бр. 2035. не претерује ни у чем, кад овај рад назива оишпрном и важном критиком. Бошковић је у њој претресао тачку но тачку Нпнковићеве граматике, истакавши и недоследности и противречностп, како у науци о гдасовима тако и у науци о основама ; а на основу свега тога пита се онда: „Зар се не може о већини до сад наведених ногрешака праведно рећи, да су плод „безосновнога придржавања црквеносдавенског" иди у гдекојем погледу, боље — „славеносербскога језика ?" Између многих грешака, које је навео и пз науке о облицпма, јесте п та, што писац граматике узима придоге садашњега и прошлога времена као П |>ндеве глаголске, те се пита: „Чиме писац, који се и сам позива на нар. књижевност, мислп бранити та своја „прпчешћа"?, на додаје : „Има више од по столећа, како се у нас ппше народним језиком, па и данданас има (и књижевних) људи, којп не признају самосталности српскога језика, него траже над њим некакво сузеренство (шта ди) „славенске граматике". ') Мало даље опет вели: „И1то се, на посдетку, и они, који пишу на пр. идуЛт човек, иловеИа лађа и т. д. — смеју, кад виде у каквом српском саставу: лњбимшп, движпмнн, прилагаемг, почитаемг и т. д., кад је обоје „једне горе лист" ? Ово нарочито с тога исписасмо, што и данас још, након тридесет и шест година од писања овога чланка, има књижевника који следе наше „сдавеносербске списатеље"! — Бошковић даље узима у своје нзлагање Миклошићеву поделу глагола; а по том ') Скуп. Списи св. 2., стр. 16.