Просветни гласник

ЈОВАН БОШКОВИЋ

157

сетптп само онога времена, када је постао овај чланак, па ће се одмах моћп п његова права вредност оценити. Њиме хтеде да подсетп наше књпжевнике, да треба да уче матерњи језик. а да би у том успео, наведе речн рускога научнака, које се лако могу пренетп и код нас. Ни један књпжевнпк не треба никад ни да се усуди „радитн без помоћи речннка, никад да га пе мрзп пореметити своје усхићење, загледајући у њега."') Овпм речима Срезњевскога хтео је, и ако посредно, да укаже нашим књижевпнппма на Вуков „Рјечиик." Ово његово првенче као да већ показује онога, који ће тридесет и неколико годпиа посветитп чишћењу п утврђпвању књижевнога језика. — Овај је први рад његов штампан по ново у првој свесци његовпх „Скупљенпх Сппса" стр. 3 — 7. Годнна 1855. као да је година спремања и учења. Нп једног рада не могох наћи. Истина г. Тодоровић вели, да је Бошковнћ најревпосније од свих тадашњих ђака помагао Андрпћев „Свеговид", 2 ) али питање је пре свега које годнне? Могуће је лако, да је радпо на књижевним белешкама; могуће је, да је од њега и прпказ Даничићеве ре ценсије „Нови сриски буквар" (Световид од 1854. бр. 24.); а могуће да је п приказ дела Навратила „0 глаголима" (у „Светозору", додатку Световида од 30. августа 1855.), под којим само стоји иотипс Б. — Годииа за овом даје нам већ неколико радова; они нам већ приказују, да је био ученик Вуков а и Миклошићев: они нас шта више уверавају, да је српскпм језиком још тада одлично владао. „Седмица" од 1856. у 80. броју донесе почетак његове радње „ Неколико рсчи о турскимг и у оаште странимг речма у Србскомг говору." Она је у два броја по два лнста изишла, с потнисом на почетку □, а у „Скупљеним Списпма" 1. св. стр. 8.—54. отштампана је, како ми се чиеи с доиунама, јер „Седмице" не имађах да упоредим. Овде јој је натпис „0 неаотребним туђим речима у сраскоме говору." Пре свега познаје нас с категоријама туђих речп: с потребнпма и непотребннм; њих не можемо често разликовати, с тога „се ваља подједнако чувати како сувишње примесе иностраног тако и прекомерног чпшћења туђег." Туђе су речи као грађани, који се могу да нрироде (дакле прирођени) н они, који су само привременп становници, пролазпп гости. Оне пре') Скупљени Списи 1. свеска, стр. 2. 2 ) Овом налачимо лотврде и у »Јавору« од 1891. год. у 24. бр. у речима: „У Бечу је педесетих година издазио српски лист »Световид* А. Андрића; тај лист уређиваху неко време Јои .чн Бошковић и Стеван Иавловић, обојица гада ученици Вука Стсф . Карацића, многогодишњи писари му и читачи, док спршаваху они права тамо.«

трпе неке промене улазећи у туђ језик; алн их треба чистнти. Износи потребу, да се оне нстисну из говора образованнх Срба, јер ,.народпп понос оште". Неке се речи већ губе (као аргатин. вилдиш, дерт, душман и т. д ), на и туђп наетавцн нестаЈу, као лук (наша замена : ство, ност, иште), џп (ник, ц, ај), ли, лпја. Алп још је велики број. Како није сваком мио посао претуратн велики „Срнскп Рјечннк 1 ', то нам он беше „прегао да начпнп као неки кратак сипсак непотребних туђих речи, старајући се да му посао пспадне иоуздан, особпто што се тиче срнских израза." Туђе неногребне речп делп на двоје, турске н друге туђе речи (т. ј, „које се на једном крају нашега народа, п то попајвише у говору, употребљавају"). Пре него што је навео које треба избацити, навео је нпз турских речи, које се одавно укоренише (бадем, зумбул и т. д.) и којих се сада не можемо лишити, за тим такве речи, од којих но два туђа пзраза имамо, а п оие, чијп се у књижевности туђ израз чешће употребљава но српски (бојапФарба; бакар и мед п т.д.). Од туђих речп наводи прво турске, разделивши нх у групе. Код сваке наводи, како би се срнски рекла. Многа п многа таква реч већ је на умрлу (пенџер, фуруиа, туфегџпја, кујунџпја и т. д.). Код речи џак исправља Вука, да није турска нећ немачка. Турских је речи навео па 140, а осталих преко стотине. Главан му је извор био Вук, али овде онде по која се српска реч не иалази у Вука. Тако опазих, да у Вука нема догледник (= дурбин), помост (и изведене) и плочњак (за калдрму), леблебије: сланутак, слани грах, брисало (Шзсћег, ни у Даничпћа Вјебшки), осуга (на острву Крку, значи што и трак), тракавица (ВапДшипп), капљаш (за бермет), дуранцлија (бресква) и народнп израз глоћка Ни једне ни друге ни у Даничпћа. Изрази за јестива, а можда који и од ових. бпће кованице његове: смочаник (Еш§етасћ!ез), клннаљ (векна), слана (8а128Ј ;апо 'е1) ребарце (котлет) и т. д. На завршетку опет позива на чишћење језика и шта више захтева, да јавно мишљење од скаког образованога Србииа и Српкнње иште да говори срискн лепше и чистије. Највише пак могу урадити свештеницн, наставнпци и чииовници. Прп свем том чишћењу треба пазити да се не кују речи, јер се кованнце не разумеју! — Као што се из овога краткога нрегледа види, Бошковпћ је настао, да другим својим радом већ укаже на иотребу чпшћења језнка од туђих речи и израза, што су у језику онога времена у обиљу владалп, као што сведочи Светићев прниер пз 1840-тих и Бошковићев из 1850-тпх година 1 ) Рад ') У Утуку Ш етр. 56. Светаћ вели, да се у Београду