Просветни гласник

156

ЈОВАН БОШКОВИИ

писмен нредлог пошаље. „Вошковићев је предлог бпо, да се пз тога Фонда еовац још пре одређене капптализоване суме употреби, како бн се помогло држави при дизању унпверсигета. И то да се тро шкови техничарског Факултета нренесу на Коларчев фонд , а за то да се назове овај део универзитета „техничарскп Факултет Илпје Коларца." Остали пак Факултетп, мпслно је, могли би се издржавати овако: лекарскп о трошку санитетскога Фонда. За сада би се завелн само нзвеснп одељцн н течајн. Богословски Факултет бпо бп па трошку данашње богословије. Тако би се само правничкп н философскн Факултет пздржавао о трошку, којп Је намењен за садању Велику Школу сајошкојим додатком. Овако створении планом мислио је не ће ноплашити скупштину великим издацима, те ћу му га она одобритп." Имао је још неколнко преддога, као иреуређење више женске школе, обезбеђење глумаца и т. д., али сви тп смеровн — беху само смерови ! Помишљао је п на зпдање гпмнаспјске зграде. Како не би могла држава у том 1 помоћп ради оскудице у новцу, то се договарао с Грешемовпм друштвом за обезбеђење, да оно назида зграду за гнмнаспју за онај новац, што према закопу мора положпги држави ради кауције. Држава бп то мало по мало отплаћивала, те би по том њој п зграда прпнала. Бошковић је навикао иа уредан и умерен живот, на живог без многнх напрезања; с тога је стад његов као мпппстра бпо тежак, за њ неугодан, јер пореметп своју умереност, а не беше нп еавикнут ва трзавице, које га као министра сналазише. Љубав према школи све је то учинила. „Али када своје смерове свршпм", говораше мц на последњем састанку, када полазих у Беч, „враћам се као проФесор срнскога свенаучишта, да у кругу својих милпх другова последње дане проведем." Но пе би, како човек хоће н мисли. До Божића, на и на сам први дан тога нразнпка у јутру нико и не ломишљаше на каку несрећу. Устао беше то јутро здрав п чно, потпуно расположен прпчаше, како ће весело нровести тај дан са својима. У обично време оде у цркву, а из ње иосети митрополпта; с овим пође у двор, али при самом улазу сиађе га несрећа, ирви удар. Још присебан беше, када стиже дома. И помоћ му лекарска притече, али ее иоможе, јер по иодне дође другп удар, а за њим у 6 часова ироменп светом. И тако српскн народ нрошле године изгубп две поглавице српске просвете, два министра иросвете, на два највећа празника. Други дан Ускрса нремину добри Јоваи Павловић, министар просвете у Црној ') Иисмо 1-ђице Бошковићове од 5. Феоруара ове год.

Гори, а првп дан Божића напрасно испустп своју племениту душу мипистар просвете у Србији Јован Бошковић, Да ли је и то зла коб или прост случај? Другога даиа Божића не би услед смртп Бошковнћеве представе у народном позоришту, а трећега дана, па Стеваа дан, свечано је сахрањен о трошку државном. Држава се српска достојно одужила бар при последњем часу пуном заслуга своме спну. — У црквп је беседио М. Г1. Шапчанин, пред Великом Школом опростпо се у име проФесорске колегије Светомир Николајевпћ, пред позориштем, тим његовим мезимчет^м, отпевано је само једно остај збогом, — „Вјечпаја памјат", стало се п пред мппистарством нросвете, а на раскрсници, која води новом гробљу, опрости се у име ученика Р. Агатоновић, слушалац Филологпје. Озидаеа гробница у иовом гробљу иримн у своја недра последње остатке онога, о ком псгорија има причати, а чији живот у бледим сликама огледах нацртати, да би се онда јасније могло судпти о његовим књижевним делнма, која су предмет овога другога дела моје расправице.

2. К&ижевни рад Бошкови&ев Хтео бих сада да изнесем у прегледу сав његов књшкевнп рад, на основу кога бих могао известп са свим непристрастап суд; алп уверен сам да ми тај посао неће потпуно испасти за руком, јер свих радова, мислим, нисам прпкупио. Менп, који ово пишем у туђини, није нп лако, а и другом тешко би могло поћи за руком да да нотпуну слику. а то с тога, што је покојнпк ппсао и под својим именом, а и под разнпм знацима: □ (у Седмици, Српским Новинама и Видовдану), X (У Видовдану) и т. д., па п без потписа у разним политичкнм и књижевним листовима. Свакако, и ако не буде нреглед нотпун, постнжем двоје: дајем што приближнију слпку о његову раду, а и подстичем ваља да и његове пријатеље и знанце, да преко иаших књижевних листова укажу на оне чланке, за које знају, да их је писао покојеик, а ја их овде нревидео. Бошковпћ се јавља прво у књижевности 14. новембра 1854. године и то кратким радом, управо пзводом онога, што је писао Срезњевски у извештајима руске цар. академије (јун. 1854.). Члаику је натпис „ Треба ли кпижевници да уче свој језик?" Овај нам рад, п ако ие оригиналан, иоказује становшнте, с кога Бошковић нолази одмах на ночетку свога књижевнога рада, још у својој двадесетој годпни, а које му?је и до смрти било. Треба се