Просветни гласник

165

„Облике", прегледајући историју глагодске разредбе т. ј. Добронскога, Миклошића и Шлајхера. Миклошића деобу прихвати Даничић одмах 1850. године; историјсиим и компаративнпм правцем пођоше сви бољи граматичари иојединих словенских народа. Њихова имена п ра^ове иаводи Све то показује, да је Миклошићева разредба — садашње стање граматике. Даиичић је у „Облицима" 1863. године глаголску деобу узео такођер по Мпклошпћу, а именску у неколпко променио, према особинама српскога језпка. Његова дела те врсте у Срба и Хрвата најбоље представљају садашње стање науке о језику. Истакавши тако Даничпћев рад, у ком се „огледа псториски и поређени правац новије Филологнје у опште" прешао је на Вујпћову школску граматпку, која се у главном држн Даиичићеве, али одступа парочито код глагола: ,1. Даничића прва врста код њега је шеста, 2не дели глаголе по двема основама: за неодређенп начин и садашње време, те тако код глагола на ти и сти нема довољно раздела. и по томе несу добро угомилани глаголски облици." Ово је погрешно, што и доказа. Те се погрешности држн и Васнљевнћ, а сем тога овај још ила грешака. Док ]е у школској граматици три примера за глаголе на ати, дотле је у Васиљевићевој само орати! Истпче потребу примера за свако особито мењање глаголских облика; а п указује, да је по што шта Васиљевић узео из Даничићеве „Мале срп. граматике" од 1850. године, што је Дапичић у доцнијим радовпма бољим заменио. Руга се Васиљевићу, што је рекао, да пема још науке о језицима словенским. Наводи даље неколико погрешних деФиниција, а за тим указује на неудесну терминологпју у књизи; она није свуда иста ни с оним у школској граматици! Бори се ту за назпве: предлог, прилог, прирок. Замера деоби Васиљевића граматике на етимологију п синтаксу и говори врло лепо о облицима трајних и нетрајнпх глагола. Од Васиљевића тражи: „да му је познат историјски правац и поређена словенистика", а „у име напретка од свакога граматичара", вели, „шптем, да му је позната новија Филологија, општа и словенска, а не да је само оно, што Французи зову „шаНге <1е 1ап§ие" или Немци „зргасћте1з1;ег".Овај чланак, о ком би овде речи, заиста је прилог запознавање „садашњега стања српске граматике", он нам њиме расветљује и оно доба и оне прилпке, када је многи хтео писатп граматике п битп филологом . Не би требало, а да се овај чланак не чита. До њега је сада лако доћи, јер је у другој свесци „Скупљених Списа" по ново штампан р.а стр. 75.—125. Овај је чланак у оно време и из

„Виле" посебно оштампан (БиблиограФија Новаковића под бр. 3022). Исте године у Вили штампан је као његов одговор К. Вујићу проФесору: 0 другом аадежу множине. Вујпћ је у 6. броју Данице хтео да докаже, да је други падеж множине приметаба а не прпмедаба, као што пишу Јован Бошковић, Стојан Новаковић и Милан Кујунџић. Бошковић овпм одговором побија погрешно становиште Вујпћево, пзносећи шта је у језику правилно а шта неправилно. Овај чланак са натписом напред поменутим штампан је по ново у другој свесци „Скун. Списа" стр 267,—273. Међу правописна правпла иде и писање прчлога „не*. У ппсању те речце ни данас се сви потпупо не слажу, алп ипак већина сада ппше онако како је Бошковпћ изнео 1808. године у Вили иод натписом „0 ирилогу не". Оно је двојако: оделито не уз глаголе, ком одговарају туђи оделити прилози за порицање. И ту само треба писати уједно: несам, пемам, немој и глаголе немоћи и занемоћи (= боловати и разболети се), нестати, понестати и нестајати (= гппчезавати). Друго је саставно не; оно се слаже с пменицама п иридевима (нпр. нехатан, нелагод). Ово „ме" одговара грчком а, ар, лат. гп, немачком ип и оп. У напомени износи, да су језици индоевропски имали три речце за порицање и упућује на Миклошића „01е пе^аИоп ш <1еп вкугзсћеп вргасћеп." Ово је дометпуо, када је по ново прештампао чланак у „Скупљ. Списима" св. 2. стр. 274.-279. Последњих година, као што из овога, што напред изложисмо, видимо, писао је само оно, што му је или било наређено или што је био изазват; у два маха имамо и забележено, да се тужи претрпаношћу посла. У оцени Београчева речника помиње, да није пре распуста могао написати оцене, јер је ове године (т. ј. 1866.) изненада био преоптерећен својим службеним пословима не само тежатником него и недељом и свецем. 0 својим многнм пословима помиње п у одговору Ал. Васиљевићу. Та,ј „многи посао" биће спремање предавања крај позоришга и других одбора; он се умножи 1868. и чланством у школској комисији. Ти послови можда му не дадоше, да и даље ради на књижевности. Тек га сусрећемо о св Сави 1871. да беседи на Велнкој Школп о Ћ Оаштој науци о језику и ирегледу главних резултата фнлологије и науке о језику у нас ." Хотећи опет и овом радњом да Фплолошке радове учини приступним и ширем читалачком кругу, побрао је и из ранијих својих радова по што шта, а оно што је у уводу његове оцене Миклошићеве „Сћге81отаШа"