Просветни гласник

166

ЈОВАН БОШКОВИЋ

(у Видовдапу) поиепуто, служпдо му је као основица. На почетку своје радње вели, да мисли изнети „на среду неколико момената пз развптка науке о језику, да из близа осветлн задатке који се у тој науци задају и да у кратко прегледа резултате Филологнје и науке о језику у пас." То и чини. Прво говорп о посганку науке о језику, о значењу имена „Филологија", о поређеној науци о језику, па даље разгледа језпке по облику т. ј њпхову разредбу (на једносложне, ломљиве с прилеиком и једноставне са прегибом) као и по сродству; пстиче науку о језику као основу народонпсу; прича о првнм седиштим.» индоевропскога писмена на обалама Инда, и у оиште о разлнчним нравцима истраживања, а најзад помиње и пмена оних радника, којп на индоевропском пољу науке о језику показаше ненадмашне послове. По том пређе на главније ресултате Фплологије и науке о језпку у нас. Почео ј ■ с најсгаријим добом (од 9. —12. в.) У кратким потезпма саопштава: шта је „државнога" (т. ј. листина, потписа) сачувано до данас, прича о дукљанској кроници, на основу које изводи да смо и тада имали народних песама као и данас, да смо и тада помињалп славу евојих старпх у песмама, које се не разликују много од чешких десетога века и од руске о рату Игореву из XII. в.; зауставља се и на прквеним споменицима поменувши еловенскп псалтир из деветога века, који је сачуван у преиису Николе Рабљанпна, као и шнљасту глаголицу; ту помену и богомилство и његово учење, њему приппсује и апокриФне стварп, а ио том указује п на народне приче и песме као остатке њихова учења. Старо му доба обухвата време од 13. до 15. века. Истакао је карактер тога времена у нашој литератури, поменуо је и лпстине, као и то да је дипломатскнм језиком постао српски у извеснпм пословпма код турског, угарског и румунскога двора. Ту помену и штампање књнга. У средњем добу помену дубровачкодалматинску литературу, узимајући да је у 16. и 17. веку херцеговачки говор утицао (?) на говор дубровачки, а зауставн се нарочито на граматикама и речницима. Поменувши нисце речника и граматика, у новом времену, у 18. и на почетку 19. в., као и Доситија, више говори о Вуку и његовој школи. „Она није постављала закона о језику, као пређашње, него их је изводпла из самога језика, што га ствара народни дух. А најбоља читанка н примери за то беху јој — народне умотворине". 0 вредности нар. умотворина неколико речн каза. Из Вукове школе помиње Даничпћа и његове заслуге. На крају помиње напред изнесене немпле појаве и наду, да у будуће неће тако

бити, јер се без просвете и војеке ништа не постиже. Он не очајава о нашој будућности. „Сунце слободе разгонило је магле Холандске н Фламске и отопило снегове шведске; њиме поникоше дивни цзетићи, вредни не само за подмиривање домаћих потреба, него и да се пресаде у вртове нрвих европских књижевности, — па се и мп уздамо у се и у ток светских догађаја! Као што пређашњи век даде важност аоссбној личности , тако ће овај да да важност народној личности /" — Уз ову расправу додао је неких 35 напомена, које су добро дошле, јер у њима наводи читаву литературу о питању о језику до тога доба. Напомену 36 додао је, када је поново штампао ову беседу у другој свесци „Скупљених Списа" стр. 126.—198., да би неке назоре Ј. Гавриловића побио а и истакао, да „немиле појаве" иеетају, јер ето Вукова дела откуппше, а Даничића о државпом трошку сахранпше. — 0 овој расправи вели Јагпћ у Архпву I. 486: „АиЈ ЕергоДис^оп ћетс1ег Апз1сМеп 1аи& ћтаиз ете Иаг §езсћпећепе АћћагкЈћт«' уоп Ј. Возкот1С ићег с1аз \Уевеп ипс1 сНе Аи%аће с1ег пеиегеп Зргасћтззепзсћа!!;." Први пут штампана је у 29, књизи Гласника срп. уч. друштва. После ове беседе Бошковићу као да не би станка међу Београђанима. Изгубившн службу није имао куда него — у Нови Сад, своје место рођења Он им је баш потребовао, а у жнвоту његову, напред видели смо, шта је вредио и како је радио на општој српској ствари. Овде смо оставили, да поменемо његов књижевни рад, који није нп могао бити велик, нарочито када се има на уму, да му је политика била главна ствар. Ну ипак као уредник летописа покренуо је живљи рад, ма да сам он није ништа радио. Л.етопис је био у последње време носустао, а он му даде иолета, те за кратко време не само поче уредно излазити већ и по две свеске, једре садржине, годишње издавати. Он је уредио књ. 113—118. Аетоииса, као што се и на корицама тих летописа може чптати. Сем тога Бошковић је, за боравка у Новом Саду, нриредио за штампу, поправивши језик, ирву књигу дсла Јагие ИгњатовиАа, у којој је оно драгоцено прнчање о Сими. Ово је изишло на почетку 1874. године о Матичииу трошку. Ове је године и „Јавор" почео излазити под уредништвом др. И. Огњановића. Бошковић беше међу првим покретачима, а и један од највернијих помагача, за ту годину. Истина преврћући све године „Јавора", нећемо наћи ништа Бошковићево, као што ме уверава г. Ј. Грчић, али треба додати: с потписом његовим; јер је Бошковић прве године (1874.), т. ј. оне године, када је још боравио у

Ч