Просветни гласник

170

године. — Трећи је врстае предмет — сраска књижевност, да се омладина испуни жарким народнпм осећањем, трајним одушевљењем за своју отаџбину и српство. Шта треба истаћи помиње, а наглашује, да је најзгодпије за упозпавање омладине с дивппм цртама српског народног карактера, јунаштва п врлина, дубоке, побожне срдачности п одушевљења за веру, отаџбпну и народ, праве истинпте женскости и т. д. — наше народно песнпштво. На ово за тим надовезује заслуге Вукове п Даничићеве. Као да пе могаде ни једне ирилике пропустити, а да пх се не сетн п не опомене на рад. И том згодом нпје хтео а да не нагласн, да је о Митрову дану те године 100 година од рођења Вукова и да се нада, да ће се тај дан достојно нрославити. Сраска историја такођер је важна за гајење народности, „ова је моћ што неизмерно утичена сву моралну битност". Наставниково је, „да на развитку цупих 13 векова, доведе омладину до јасне свести о светско-исторпјском задатку српскога народа п јужних Словена у опште, да је светлим угледпма распали ка добру, да је подсгакне иа подражавање, а тако исто да је рђавим, одвратним прнмерима засчрашп ода зла". Његово је мишљење, да не ваља истицати само тамне партије и сенке у жввоту нашега народа. Даје нам оне сјајне партије, које омладпну могу довести до дпвљења (Немањпћко доба и т. д.). Не треба превидети крај долитпчке и културпо-историјску страну. И аовесница других држава може иослужити за наше смерове; али историју својега народа ставимо омладпни већма на душу но до сад, па се прођимо свога немара и космополптских назора, вели нам. Даљи је предмет погодан за тај посао земљоиис Србије и земаља, у којима Срби живе. На крају пам указује, да и тедо треба образоватп, а на то служп гимнастика. Па завршује : „Кад школа тако, или сличпо буде неговала н гајила народпо осећање, чим год може; кад власти и поједини родољубиви сународпици те, у омладину засађене, клице буду подржавали п потхрањивали још и употоњемживоту; кад породица, општина, грађанско друштво, посебна држава и сав народ буду те клице развијали и подизали, те тако јачали народни начин мишљења; на послетку, кад се рано започетим и доцнпје настављенг.м телеспим вежбањем сав народ учинн подобан за одбрану: онда повољни успех не ће изостати. Са старим одолевањем, по ком паш парод п у старо п у ново време беше славан, повратнће се међу нас и свежпна духа, срчаност и одважпост, и настаће нараштај, који, будући без тесногрудог и таштог народног поноса, у пуној свести о добрпм странама свога народа, другим

народима неће завидети, нити ће их притешњивати, него ће ревносно бдети над својом народном чашћу, и биће у свако доба готов, да је брани свим средствима, која су му у властп". — Ова је беседа прво изишла у Просветном Гласнпку за 1887. годпну, одакле и посебно оштампана, а за тпм и у „Скуп, Списима", св. другој, стр. 199 259., свуда под натписом „0 народности и о неговању сраске народности наставом и васаитањем. 0 њој је проговорно неколико речи с похвалом Ј. Живановић у Јавору бр. 8. за год. 1888., а Јагић у АгсШт-у XI. стр. 639 само помену: „Ејпе Ке81ге(1е ии! ^еИеш АизћНск". Још једном дала му се прилика да говори о заслугама Вуковим, које он као даје најбоље познавао и ценпо. Када се септембра месеца 1888. славила стогодишњица од рођења Вукова, тада је 9. сепгембра у дворници Велике Школе беседио Бошковић о Вуку. Беседа је штамиана у засебној књижици: Светковина Ђукове стогодишимце. Ђук Стеф. КараџиЛ, рођен 26. октобра 1787. у ТришКу, умрго 26. јануара 1864. у Бечу. По различним аисцима, од Јована БошковиКа. Беседио у дворницп Велнке Школе 9. септембра 1888. У Београду, у штампарији краљевине Србије 1888., мала 8-на, стр. 71. Ова је беседа добро дошла сваком оном, који би хтео да нешто више зиа о Вуку; а пишчева је намера бпла да „пзазове опште признање и дубоку захвалност, пли као што песник вели : „који знате, да се осјећате, кој' пе знате, да по данас знате", (стр 46.). У овој књижпцп наћи ћемо јасно пстакну ге Вукове заслуге као и поменута у кратко сва његова главнија дела. Донекле полемише с оннм руским писцпма (Кулаковскп), који жале, што смо се Вуковим правописом одвојили и тобоже удаљплп од рускога језпка и књижевностн. Ми нисмо стајали никад ближе руској књижевности него одВукаамо. „Баш Вуковцп беху они, који су готово сва главна дела првпх руских писаца превели па српскп; с руске стране опет, многи књижевнпци изучише српски језик потпуно; а и новипарсса је узајамност сада жпвља но икада пре, за владе старога правописа и мешовитог језика". И сада понавља раније нсказано своје мишљење, да „за међусловенске односе ваља изабрати светски језикруски". Последње странпце посветпо је животу Вукову, учитељу своме. И као добар ученик врлог учитеља и овом приликом узвикује му: „Учптељу драги ! Хвалим Бога, што сам дочекао, да ти на овакој светковини из дубине душе могу рећи: слава! п — хвала!" На крају своје лепе беседе ставља у аманет књижевним исторнчарима, да се постарају да што пре