Просветни гласник

ЈОВАН БОШКОВИЂ

173

помиње и Маретић (Маккауш Ујевшк I 60.—73.), њему још пије у вољи, да је Бошковић мењао Вуково ппсање поједпних речи (Рајић м. Рапћ). Он намвелн: „Тко §оЛ пета с1ги§о§а хМапја Уикоуа гјестка а геИ §а 1та11, 1ај пека ттге с^изе кирх оуо 1гесе јх^анје, јег се ос! нје§а ЈтаИ 1з1и копз! као 1 ос1 с1ги»о§а; ото 12с1апје з1и21 па озођИи саз1 Во8кот1сеуи 12 <1ауаскот акгЉуи 1 уеНкоти 1гис1и. в!о §а 1акуа акгЉуа 1га,т". — Пред »Рјечником 9 је Бошковпћево »Из ноговора" од стр. XIII—XX. У том „поговору" између осталога гозори и о дијалектпма српско-хрватскога језика. Он га дели на четирп дпјалекта, узимајући штокавски и чакавски као главне, а шчокавски и кајкавскп као побочне. сПоговор« је писан јужним говором, те му је то и једипи рад тим дијалектом писан. Бошковића је заслуга, што је издање изпшло овако спретно и у погледу штамиаријском, те су и сва слова удешена иа један калуп — на боргис. — Нека је овде још поменуто, да је Бошковић у последње доба бпо председником одбора за издавање Вукових дела. И ево иас већ на крају с набрајањем Бошковићевих дела. Остало нам је да говоримојош о последњем му делу, које нпје све ни изишло на свет и, као што чујемо, неће ни пзићп опако како га је замиелио покојник. Реч је о његовим »Дмсмима о књижевности сраској и хрватској", од којих изиде прва половина, т. ј. стара књнжевност Бугара и Срба. Још је покојник приправио за штампу првп део друге половине (дубровачко-далматннску књижевност) и ту га је смрт прекинула. Пред нама је из Л.етоииса 170. и 171. оштампана та његова радња од 111 страна. Како је то најновији његов рад а н аоследњи , забавићемо се њпме мало дуже. Дело је поделпо у писма, и ова прва половина има 30 писама. У првом писму тумачи реч «литература« и деобу литературе на националну, стручну и општу. Друго је писмо о балканском полуострву и његовнм становницпма, о досељењу Словена, па Срба п Хрвата. Од Румуна мпслп да су Бугари примили и позаднп чланак, а Срби од Шкииетара творбу будућега времена са % Треће ппсмо бави се о Маћедонпји и Паноннји. Оно је интересно са Бошковићевих смелпх претпоставака. Четврто је писмо — деоба наше литературе. Прва три века (9.—12.) рачуна у заједничку литературу. Четврти му је перпод од Доситијеве прве књпге, па за сада до Даничићева века (1882.). У том пнсму говори п о почетку хрпшћанства, наводећи по Миклошпћу немачко-латннску терминологпју. Пето је ппсмо бпограФија словенских апостола, а шесто о старом словенском језику. У седмом расправља о том језику пзносећп исторпју тога нптања, и слаже се с

Микдошићем о Панонпјп, као средишту старога словенскога језика; његове доказе прихваћа и он. У том му се иисму поткрала грешка, када у имену болоњски псалтир тражи Болоњу близу Охрида (тако и на стр. 9.). Осмо говорп о буквицама. Ту се такођер држи Мпклошпћева мишљења. Смело му је етимологисање, кад реч богумил изводи из богомољци. У деветом писму реч је о уреднпцима двеју словенскпх буквица. Десето говори у опште о реценсијама старога словенскога језика, а за тим наводи опширније споменпке и особине чистога старог језпка. Једанаесто је о реценсијама; оно је израдио према своме чланку у Видовдапу за 1862., у коме приказује Миклошића »Сћгез^отаШја®. Дванаесто писмо ирича о првим почецима литературе у Бугара. Без сумње је на стр. 34. грешка, кад се вели, да су: »Лестве, од Јована Л.ествичника (| 606) словенски превод 12. и 13. века". Писмо 13. је о богомилима и апокрнФној књпжевности; 14. о белетристици, а 15. о псторијској п биограФСКој радњи, о хронпкама и хронограФнма. У 16 је говор о домаћим летописима н биограФпјама. Застарело је у опште мишљење, да у старој бугарској књижевностн није било летописпе радње. 0 почецима књпгкевности разпих словенскнх народа јеу 17. Вошковић је и овде остао веран своме старом мишљењу, у два три маха изнесепом, дајеЉубпшин суд ирави чешкп спомепик X века. Ппсмом 18. завршује бугарску, а 19. почиње нашу књижевност. Говори о писмарској радњп као п о најстаријим сачуваним споменицима, а не испушта из внда ни да коју рече о жупапијским државпцама и о потребп умнога центра. 20. је о св. Савп и његовој радњи, 1 ) 21. о Првовенчаноме, а 22. говорп о Доментијапу, Теодосију и Теодору Граматпку. У 23. је реч о XIV веку у нашој литератури. Спомпње Нпкодима као архпепископа од 1317. до 1325. (стр. 69.), међу тпм је Никодим умр'о 1324. (стр. 72.). Погрешно се велп ту, да је Душанова листпна од 1365., у којој се помиње Роман Бранковић. Ту је грешву већ Руварац исправпо. Писмо 24. је посвећено Дапплу, 25, Цамблаку, а у 26. је обзор на 13. и 14. век. 0 законодавној радњи прпча у 27., а у 28. о исторнограФској радњп, а нарочито о летописима н родословима. Пре Магарашевића знали су летоппсе и Ј. Вујић и Давидовић. Њихов број није око 30, већ је прешао п 50. Чини се, да Бошковпћ при изради овога дела није имао пред собом Рувар') II Бошковић узе ио Вудовићу, да је св. Сава нре Стевапа Првовенчапога иисао житије свог оца. Вудовић уаима, да га је св. Сава морао писати пајдаље између \2^. и 1215. Његово мишљење потврђује и ШаФарик у писму В. А. Маћејовскоме, кад вели за св. Саву »бсгЈрвН ешш Т1(ат ра1пз 8и1 а. 1210.*. Од куда то зна ШаФарик не веди. (Јавор 1885., стр. 795.).