Просветни гласник

174

ЈОВАН БОШКОВИЂ

чево о „кнезу Лазару". Претпоследње је писмо о 15.веку. Не бпх рекао, да је ШаФарнк знао само но нмену за Константина. Последве ппсмо ове прве ноловпне говорп о хрватској глаголској књижевностп, хронографпјп, тајпој буквпцм, ревизнји црквених књпга, о штампаријама, гдагољашима п неколпко речн о Србпма у Руспји. На крају су трн прплога: један је одломак апостола срп. реценспје из друге половине XI (XII) в., други брачка лпстипа п треће белешка Димптрпја Кратовскога из XV века. Даље је и таблица слова. — Као што се пз овога краткога прегледа видп, пред нама је лнтература стара, коју је Вошковић израдио по предавањима Вуловпћевим и но Миклошићу. Овде онде биће и по која грешка и противуречиост, што сало показује, да је овај рад рађен на хитњп. Свакако ова писма добро ће доћи, јер у последње доба немамо никаке исторпје књпжевносги ни за школе. Свршисмо с набрајањем штампанпх дела Бошковпћевих; сада би могла доћп карактерпстика п номен његових нештампаних радова, али пре тога зауставпћу се на његовим иредавањима. Бошковпћ је предавао своју словенску Фплологпју у нрвоЈ годпни, а то се знало, увек од 9—10 пре подне. Шта се за годину дана може прећп с пет до шест часова недељно, познато је и о том не треба даговорнм. Неспретпо уређење паше Велике Школе томе је криво. Знмњега течаја (семестра), до св. Саве, прешао би обично Бошковпћ „увод у Фплологију", који смо добивали по свршетку на преппс. У том уводу Вошковић се додпрује имена науке, коју предаје, и њеие псторпје у свима пе риодпма, не пропушта у кратко навести шта се у нас нреводпло с грчкога и латннскога, а и о важностп учења класичнпх језпка. Прелазпо би у кратко све прачце Фплологпје, који посташе од оно доба, када она поста правом науком. За библпограФским прегледом лптературе о словенској фплологијп дошао би да говори о теоријп о језику (о корену п наставку, о деоби граматике, о развптку језика, о закону у језику, о правплности и непрпвилностп) За тим би било речи о деобп језпка, зауставивши се на словенскпм језпцима, на Даничпћевој деоби словенских језика п на вредностп старога словенскога за остале словенске језике. По Миклошићу би прешао теорију панописма, о реценспјама и о заменама ђ, ћ, ђ, б, ж п а у словенскпм језпцима. Други семестар пробавпо бн па чптању Миклошпћа граматпке п то ЕаиИећге, а п 81аттМ(1ш18з1ећге. Ту се огранпчи на старп словенски и српскн. — Предавања ова мпслио је нздати, разуме се, нешто проширивши и доиунивши.

По његову својеручном списку књижевних радова звала би се „Прпручница Фплологије" у 3 књпге. Књига I била бп „наука о старом животу, класичном и словенском" ; друга: „иаука ојезику",а трећа „научпа граматика српскога језика. 81 ) Покојни се Бошковић после прославе трпдесет година свога књижевпога рада одлучио да пздаје своје „Скупљене Сппсе." Распоред је бпо одређен за четири књпге, односно за осам свезака. Првој је књпзп ставио натпис „0 српском језнку." Она је пзпшла у две свеске. Првајеизишла 1887. годпие и била поздрављена топло од све штампе. Јагпћев реФерат о тој свесци већ смо напред номенули. 0 првој свесци нроговорио је п К. Ка(11ес у ЈеНпек-ову 81ол 'апзку бћогшк VI 289.—90. Друга је свеска изишла годипу дана по том; њу је Јагић карактерпсао у Архиву XI. 634. овако: „Оје Гог<;8е12пп§' с1ег цазатт^ен \Уегке Ј. ВозкоТ1с 'з, апз Т л г е1сћеп (Пе Ји §еп(1 геЈсће Ве1ећпт§ зсћор^еп каип." — На томјестало. Другп послови и препоие узроком су, да иродужење пе следова, и ако је једном прилпком и оглас дат, да ће пзићи кроз који месец. Напред смо помепули. шта је требало доћи у III и VI књпгу, а сада додајемо шта треба по плану његову у другу (3. и 4. св.) књпгу да уђе. Ово наводимо нарочито с тога што тпх бележака и кратких чланака п не поменусмо у прегледу књпжевних радова његовпх. Они су штампанп већином у „Србадији." Сндржај је овај: Различпе садржпне. 1°. 0 некпм заводима, установама, књпжевнпм друштвпма и средствпма за унапређење српске књижевности и просвете, као: Сриске гимназпје у Срему п Бачкој, српски Нар Фопдови у Карловцима, Матица Српска, Српско учено друштво, Народна библиотека и Музеј, Народво Позорпште, Велпка Школа, Ботанички врт, Богословија, Гимназпје, Наше Штампарпје, Читаонице, Београдско певачко друштво, Изложба слика, Музпкалије, Корнелије Станковпћ, Србипвајар, Српскп уметници, Српска домаћа индустрнја. 2°. Из руске књижевности, Чешкп књижар пздавач, Прплози к сриској псторпји књижевности животоииси српских књижевппка п уметника, некролози и надгробие беседе, оцене и прнкази књига, књижевне сптнице. 3°. 0 новим српским новцима и мерама (1862. и 1864.); говорп на народно-црквеном сабору, народној скупштпнп и на скуповима, и друго. 4°. Прилози к историји српског позорншта. Оцене представа, уметничке ситнице. 5°. Око 100 писама Ђ. Даиичића. ') Бисмо г-ђице Л. Бошковићеве.