Просветни гласник

ЈОВАН ВОШКОВИЋ

175

Ова би књига дала и лепа градива а и разноврсиа. Сем тога писма Ђ. Даипчића открила бп нам многу ону тајну везу прпјатељства, које је од иедесетих годипа па до саме смрти Даничићеве везивало ова два врлн Новосађанина; бацпла би јачу светлост без сумње и на Бошковићев рад као и на његово помагање Даничићу у израдп академијскога Рјечника. Знамо толико за сада, да је Бошковпћ послао за живота Ђурпна збирку народних речи п Фраза. 1 ) Сен великога Даничића и недавно преминулога минпстра Бошковића налаже, да нам што пре ова књига угледа света. У опште издање Бошковпћевих дела требало би да ускори. Тек кад имаднемо тако прикупљена дела, моћи ће слпка разноврснога рада Бошковићева бити јаснија! Бошвовић је издао и списе свога милога брата Станоја и то: Бећгћисћ (1ег зегМзсћеп бргасће, 2. до 4. издања. У Буданешти 1870. до 1882., и Слнке из српске историје, ново прегледано пздање. Под његовом редакцијом сем помепутога изишло је 25 Гласника (од 51, до 75.) првога реда, 14. и 15. књига другога реда п П. Срећковића .Историја српскога парода." У рукспнсу му је остала сем превода Шерове нсторије књижевности, немачка граматика за Србе ио Ану иГрађа за речнок српског и немачкога језика, у две књиге Ј ) Велика је штета, да Бошковић неје могао извршнти своју често помињану жељу, да изда немачко-српски речник. Неумпгна је смрт тому узрок, а уверени смо, да је он могао једини израдити добар речник, јер је знао добро српски, а у немачком му неје било равна. Грађу за речник купио је одавно, лагано, а темељито је радио тај посао. Једном приликом, још за министра Цукића, био је нуђен да изради речник на место Исапловпћева, тада већ разграбљена, али се неје могао примпти, јер је понуда била — немогућа. Он је тражио бар две године за израду, а они му рекоше: „Ако не можете нзрадпти сад преко Ферија, за шест недеља, онда ми и не треба." Г. Туроман ми јави, да је у Новаковићевој „Вили" изпшао живот „Корнелија Станковића," који је написао Бошковић у друштву са Ст. Тодоровпћем. А у Бранпку бр. 12. читам, да је у Србији основао био са узоритом дружином „Авалу", да њоме попуни осетну празнину лене књпжевности у Краљевини Србији. Да ли је на „Авали" радпо не стоји . Радио је н на политичким листовима (и ] ) Кас1 58, стр. 234. г ) »Има скупљеног материјала за речник пемачкога и срнскога језика: сав Вуков речник и добре техничке речи, од више година, у картонима* вели у Сандићу посланој автобиограФији. у „Српској Народности", коју уређнваше шездесетих година Каћански), али шта је његоко, мени је тешко рећп, јер је без потписа. Сећам се само да је негде писао о дану смрти Јоакима Вујића, али где, не бих знао рећи. X * На крају сам с набрајањем Бошковићевих радова мени нознатих. Ето то је рад човека, који за себе вели: „Нисам поклонпк многописаштву и Фабрикацији књига!" Кроз сва скоро његова дела књижевна онажа се главни смер његов — да аонароди науку о језику, да чисти језик од неаравилности, да се аише чисто, иравилно. Он не беше хладан теоретичар, којп са хладнога научног гледпшта расправља замршенапитања језикословна, већ нрактичар. Његова је „главна заслуга баш у томе, Ш10 је практпчно примењпвао резултате свога теоретског образовања и свога богатог искуства". Идејали су му били пок. Вук и Миклошић, оба учитеља његова, чијп радови му беху светиња; он их до смрти своје приказиваше шпрем кругу читалачкоме. Можда је то и узроком, да је он и Миклошнћеве засгареле појмове пре волео него новачења и честа мењања мишљења. У опште узевшп, Бошковић се одликује сталношћу не само у карактеру већ и у књижевностп. Његови су радови плод дужега размишљања; а оно, што је постало под утиском дужега смишљања и премишљања, није се могло тако лако изгладити; отуда, бар по мом мишљењу, у њега и онпх честих понављања истих мисли у разнпм његовим радовпма. Данпчића је пак гледао као творца научне граматике у нас; њему је прпппсивао највећу заслугу после Вука, што се можемо на пољу словенске Филологије мерити с другим Словенпма. Бошковић и у својим издавачким радовима показује свој смер. У вези је с тим смером и гра■ђсње сраске терминологије. У више прплика подизао је глас и истпцао потребу њена стварања. Натом је радио усталачки н много је прпвредио. И добро вели једаи од бнограФа покојнпковнх: „Кад би се покупили сви они термини нз разних струка науке, којама је творац Бошковић, сваки би се чудио п дивио великпм његовпм заслугама, које су другн у своју корист употребили, а у јавности се ппшта не зна о творцу његову". Ово није нпкако претернвање. Ово могу посведочити и проФесори Вел. Школе, који су се њему обраћали за разне термине. Ено и у декембарској свесци „ Иросвегнога Гласнпка" (од нрошле године) једнога доказа за то. Б. Гавриловић, проФесор математике, у крптпцп номиње, да му је Бошковић препоручпо за мате-