Просветни гласник

184

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

реву и г. Игњата Мидивојевића, учитеља у Трновчи, који моле за уважење некојих застуиничких година учитељске службе да би тиме стекли ираво на полагање практичног учитељског нсиита према нропису чл. 49 закона о основним школама. Савет је одлучпо : да се за преглед и оцену ових молаба умоли г. Љуб. Ковачевић. IV. Прочитан је реФерат г. Мијалка Ђирића, проФесора Велике Школе, о рукопису „Збирка алгебарских задатака" за IV и V разр. гимназија и реалака, од г. В. Димића, проФесора. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. Гланнп Просјзетни Савет, својим писмом од 12. маја ове године, СБр. 79, почаствовао ме је пажњом својом послав ми на преглед и одену дело Збирка алгебарских задатака, које је удесио г. ВДимић, проФесор I. беогр. гимназије, за ученике IV. и V. разреда гимназпја и реалака, а према Алгебрн, коју је он израдио заједно са г. Ср. Ј. Стојковићем, проФесором, којаје примљеназа школски уџбеник Ма да ми је школски уџбеник Алгебра од поменутих писаца био и пре позиат, ипак сам га, имајући да прегледам и оценим према њему удешену Збирку алгебарских задатака, поново са пажњом проучно и нашао да, и поред неколиких оправданих примедаба и замерака које би се могле учннити, господа писци заслужују сваку похвалу што су средњошколску књижевпост обогатили једним врло добрим уџбеником. Рекавши, узгред, оволико о уџбенику, ја ћу одмах прећи на оцеиу саме Збирке. Није нужно да и ја, овде, доказујем важност ® и потребу овакових збирака у средњошколској настави, пошто је то свакоме, без разлике, добро познато. Нећу претерати у тврђењу ако речем да су овакове збирке задатака за Алгебру опо што су за Хемију — лабораторија, за Физику — експериментпсања у физпчкпм кабинетима итд. Мени се чини, да нема оправданпјег места употреби познате изреке: „ теорија без иримене не вреди ништа" * него када је реч о Математици. Писац је своју Збирку, сем Основних иојмова и иретходних вежбапа из ирвих иет видова рачуна, поделио на седам делова, а свега на I до 1 ј ХХХУ1Н. одељака. Подела Збирке разлпкује се од поделе у Алгебри само у томе, што је писац у V. део ставио све задатке, који се односе на степеновање и кореновање (V. део у Алгебри) п на ирационалне и уображене кореве (VI, део у Алгебри).

Цела Збирка уређена је методски и у сваки одељак, према важности његовој, стављен је довољан и пробран број задатака. Ова богата Збирка садржи много и таквих одељака, у којима се находи изложено врло корпснпх напомена, које би и у уџбеник могле ући. Таквнх корисних напомена, поред много других, садржи и ГХХ^Ш. одељак. Даље, Задаци из ироцентног и интересног рачуна, Друштвени рачун, Рачуни мегиања и смесе, Израчунавање иута, времена и брзине, Геометријски задаци и Мешовити задаци изложени у IV- делу, а у ХК одељку под В, С, Б, Е, Е и 0, врло је корисна збирка задатака, на које ученици могу применити, или боље рећи поновити, оно знање које су из Рачунице пзнели. Овај XI/. одељак садржи, управо, збирку оних задатака, на које посведневно наилазимо у обичном животу. Према овоме може се с правом тврдити да је ова Заирка врло корисна допуна школског уџбеника Алгебре и да тек заједно чине једну целииу, и да ће ова Збирка корисно посдужити, не само ученицима IV. и V. разреда гимназија и реалака, пего и ученицима впших разреда, па и кандидатима за исиит зрелости. Најзад, у математској литератури, добро познати писци С. МогГ и 8. Тгаи*. и други, којима се г В. Димић служио при изради ове своје Збирке, дају такођер, у пеку руку, извесну гаранцију за ваљаност ове Збирке. Знајући добро како је наша школска књпжевност веома сиромашна, и да је по наставу од врло велике важности штампање уџбеника, мени је мило, што могу Главном Просветном Савету препоручити ову Збирку. Корисно би било, кад би се ова Збирка откуиила и о државном трошку што пре штамиала. те би се њоме попунпла она празнина, која се до сада осећала у средњошколској настави у Алгебри.

Не могу да иропустим, а да не учиним пеколико примедаба, које би писац, у корист саме Збирке,требало да усвоји. Ја немам ништа противу поделе збиркине, коју је писац учпнио, само бих напоменуо г. пнсцу да треба, онако као што је уредио само неке одељке VII., XXXVII., XXXVIII. п још неколико, да уреди н VIII., IX., X. и све остале одељке, тј. свакн одељак треба означити најире римским бројем, који по реду долази, па тек иосле да дође наслов, ако га има, п који се на задатке тога одељка односи. Општи обрасци наведени одмах у почетку неких одељака, као нпр. они у почетку VIII, IX, X, итд., да не речем да су неопходно нужни. врло