Просветни гласник
РАДН.А ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА
185
су корисни. Њих треба стављати под бројевима римским, као што је то писац лепо учинио само у неким одељцпма (XVI, XVII, XXI и још неким); иди, још боље, стављати их под «, /Ј, А,... као што је то у XXII одељку учињено; те опште обрасце никако не треба стављати нод бројевима 1, 2, 3,... као што је то пнсац већином чинио, пошто одмах испод тих општих обраааца, у једном истом одељку, долазе и задаци опет под бројевима 1, 2, 3, што би, при позпвању на који оишти образац или задатак, чинило малу забуеу. Ја се потпуно слажем са писцем збирке, да и решења некодиких задатака треба да дођу у исту књигу, а никако задаци у једну а решења у другу књигу, као што то неки странп писци препоручују. Ја бих с моје стране још нрепоручио г. иисцу да даде себи труда и изради и у сваки одељак уврсти бар два до десет задатака са резултатима, чпји ће број зависити од броја и разноврсности задатака стављених у један одељак. Ти задаци са резултатима сдужиће ученпку за доказ да је пут, којим је до означеног резултата дошао правилан и да му готово истим путем треба ићи п нрп решавању осталих задатака тога одељка. Још да напомепем само, да не би било забуне по читаоца, треба да су резултати од задатака, кад су под једним истим бројем стављени, одвојени занетом или тачком и запетом, а никако само тачком, јер би у том случају изгледало. у више примера, да је израз, којп представља резултат, чинитељ онога израза што је пред њим. Поред тога нужно је свуда, а не само понегде, као што је то писац чпнио, пред резултатом ставити реч одговор или скраћено одг. Што се језика тиче, из самог списа увиђа се да г. писац добро зна матерњи језик. Кад је већ реч о нашем језику, мило ми је, што ми се указала прилпка, да учиним једну примедбу. У новије време опажа се у нашој литератури нека струја, да је не назовем друкчије, а на име многи од познатијих писаца неправилно пишу: ресултат, аојесија, гимнасија, цивилисација и др., како нико у нашем народу не говори, месго правилнога: резултат, иојезија, гимназија итд., како цео наш народ говори па и страни народи, као Французи, од којих смо, по свој прилпци, многе од ових и овакових речи и позајмидп. Та струја није пропустида да захвати п писце поменутог уџбеника Алгебре, па и писца ове збирке, јер и они свуда пишу ресултат место резудтат. Ја мнслим да је Главни Просзетни Савет, кад академија наука то не чини, најпозванији да ту струју и њој сличне, које су само на штету нашега језика, најенергичНРОСОЕТНИ 1'ДАСНИК 1893.
није сузбнја. Ја сам уверен да ће Главни Просв. Савет наћи пута и начина да томе стане на пут, бар у оваковим дедима којасе о државн. трошку штампају. Посде ових, готово, општих нримедаба да учииим само још неколико мањих. Задацпма под бројем 60 и 61 из XV одељка природнпје је место у XVI одељку, и то првом међу задацима који су под бројевима 20—24, а други међу онима 31—33. Даље, одмах у почетку овога XVI одељка требало је, после оних пет (I—V) општих образапа, ставити (под VI) још и образац: VI (а-(-1)+с) 3 = (а-Но) 3 +3(а-Н>) 2 с+3(а+ћ) с 2 +с 3 , који би образац врло корисно посдужио при решавању задатака под бројевима 31, 32 и 33, у томе одељку. У XXVIII одељку пред задатке 19—33 стоји као насдов: иречистити разломке. Место речи аречистити, која је неудесна, боље је употребити реч скратити иди још и реч уаростити. У осталом, овај XXVIII одељак могао би бити спојен са XXX одељком у један. Одељак XXIX почиње насдовом: а) Проширење разломака, па онда наставља писац: „Проширити разломак значи, помножити му и бројитељ и имепитељ истим бројем." Термини арогиирење и ароширити , веома јако звоне на немачки стил, и нису подесни за означење онога што се хоће. Много је боље, место наслова ароширење разломака узети наслов : Довести разломке на означене именитеље, који је, у остадом, и сам иисац ставио пред цедом збирком задатака (1—29) тога одељка; а то се и хтело са тим задацима. То се постизава помоћу познатог правида о множењу и дељењу бројитеља и именитеља, једнога разломка, истим бројем иди изразом. Одељак XXXIV носн наслов: Двогуби (разломљени) разломци. Писац наставља: „Разломак, чпји је бројитељ или именигељ разломак или мешовпт број иди оба у исто време — назива се двогуби (?)разломак." Даље. „Разматрајући ове примере види се, да се рад с двогубим раздомцима своди на просто дељење" (разломака). Овај одељак требало је да дође у један са XXXIII одељком, у коме се гогори о дељењу раздомака. Тиме би се избегао овај неподесни термин: двогуби аразломљени разломак. У овај одељак писац је ставио 1—45 задатака, међу којима налазимо и ове: 32. 1 • 33 1 • 34. 1
1
1 1 +
а +
1
а +
1
а—
ћ-
и