Просветни гласник

296

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЋ

славп своје сгогодишњице, то је једна од најискренијих жеља свију његових пређашњнх и спдашњих елушалаца и свију његових поштовалаца. То је и једна међу највећим жељама, коју увек гзји његов благодарни ученик, 31. децембра 1892 г. у Веограду. Мијалко В. Ђирић, проФесор Велике Школе. ПРОФЕСОРСКО ДРУШТВО. (С в р ш е т а к) Четврти редовни годишн.и збор Професороког Друштва. Први састанак овога збора држан је 10. августа ове године у сали Велике Школе у Београду. Походило га је само 89 чланова, дакле мање него и на једном пређашњем збору. Овај је збор отворио председник управе г. Борислав В. Тодоровић, проФесор београдске учитељске школе. У свом легшм говору он је нарочито истакао рад и заслуге пређашњег председника управе, г. Стеве Ловчевића, и још неких часника управиних за напредак овога друштва. За тим се збор конституисао, изабравши себи за председника г. Луку Лазаревића, проФесора ваљевске ниже гимназије; за потпредседника г. Косту Ивковића, проФесора из Зајечара, а за секретаре г. г. : Андру Гавриловића и Стевана Веселиновића, проФесоре из Веограда. Одмах после тога прочитани су ови извештаји: а.) извештај унраве о њеноме раду у минулој друштвеној години; — б.) извештај о друштвеној благајници; — в.) извештај контролног одбора о стању и исправности благајнице; и на послетку г.) извештај уредника „Наставника" о друштвеном листу. Све ове извештаје збор је усвојио. Из њих се види, да чланови друштва и друштвени пододбори веома неуредно врше своје дужности и да не предају на време своје улоге. Ова појава пије ни мало нохвалиа за чланове «ИроФесорског^Друштва«. С тога је на збору пало доста оштрих али и оправданих прекора. Даље се из поменутих извештаја види : да је у прошлој друштвеној години било свега 254 члана, дакле само 4 члана више него у прет прошлој години; да је било прихода свега 45 83 дин. а расхода 6532 95 дииара, дакле приход је мањи од прошле год. за 751-50 дин., а расход је већи од прошле године за 2080'65. Надати се, да до године буду бољи ресултати у овом погледу, а то је и у интересу самог друштва. На томе ће, без сумње, порадити како члапови друштва, тако и сви његови пријатељи. Даље се из извештаја види, да је ,Насгаеник к , орган (( ПроФесорског Друштва«, имао

у прошлој годиии 237 претплатпика, сем друштвених чланова, дакле и број се претплатника врло мало увећао. На овоме састанку требало је извршнтн избор неких чланова управе, који се бирају на место оних чланова, што су по правилима иступили из управе, али је то одложено за други састанак. * Други зборов састанак држан је истог дана после подне, када је збор требало да се подели у секције; али пошто г. Јован Максимовић, предавач зајечарске гимназије, није ни дошао на збор те д_1 у историјско-филолошкој секцији прочита своју расправу : » Историја страних књижевности у нашим гимназијама то се збор није ни делио на секције, пошто није имало потребе за то. Како пак ни г. Јовап Миодраговић, проФесор београдске учитељске школе, није дошао да на збору прочита своју пријивљеиу расправу: »Које је васаитање за нас данас најважније1», то је нредседпик упр:)ве, г. Борислав Тодоровић, прочптао расправу : „Како би се могло унаиредити цртање слободном руком у нашим средњим и стручним школама1 а , коју је расправу израдио г. Владислав Тителбах, проФесор београдске учитељске школе, који није могао доћи на збор да сам чита своју расправу с тога, што је, као изасланик министра народне привреде, отишао на занатлијску изложбу у Врање. (Г. г. Максимовић и Миодраговић заслужују свакако прекор, што своје расправе бар нису послали, кад већ нису дошли, као што је то урадио г. Тителбах и други на пређашњим зборовима. Овако они не могу ничим оправдати свој поступак.) У расправи г. Тителбаха изнета је корист и важност цртања у опште; тражи се да овај предмет буде обавезан за ученике и да се уврсти у главне предмете средњих школа. Даље се захтева, да се не црта с прегледаоница, у којима су заступљени туђи мотиви, већ да се црта с природе и да се у цртању употребо наши народни мотиви, а особито у орнаментици, која је до сада и бпла искључиво и скроз туђинска. Поводом ове расправе отворила се дуга и интересна дебата, у којој су многи говорници изнели своје погледе на ово питање. Многи су говорили у прилог разлога наведепих у расправн, тражећи обавезно цртање, а неки су порицали важност и потребу обавезности. На завршетку је збор донео своју одлуку о овоме питању, у којој је изјављено ово: да цртање буде обавезан иредмет у средњим школама и да се обрати веИа иажња цртању с чрироде и у избору сраских народних мотива и орнамената, избацујући ирегледаонице и туђе мотиве. *