Просветни гласник

РАЗНИ ЗАЛИСИ

Трсћи састанак овога збора држан је 11. августа пре подне. На овоме састанку треб^ло је извршити измену чл. 10. и 30. друштвених правила. Измена чл. 30. састоји се у томе, да се редовни годишњи збор држи сваке друге. а не сване године, као што је то до сада било. Ово је гштање било покренуто још на пређашњем збору али није могло бити свршено, него је одложено за овај трећи збор. После кратке дебате, у којој су једни доказивали потребу ове измепе, а већина је била против ње, одлучено је да остане по досадилњим правилима, то јест, да се редовни годишњи зборови држе сваке године. Измепа у чл. 10. друштвених правила тиче се избора управе, и о томе сс водила дебата. Једни су предлагали, да се сваке године о годишњем збору бира целокуина нова управа, а други су били томе противни и тражили су, да сваке године иступају из управе само по три члана, и то по реду избора. На послетку је ово друго мњење и усвојено, то јест: да у друштвеној уирави буде девет лица, коју бира редовни збор, и да из уираве сваке године иетуиају ио три члана ио реду избора, чија места иоауњује редовни збор. За тим је изабрано пст чланова унраве, јер су тројица према правилима иступила, а двојица су у току године била ушла у управу па место г. г. Отсве Ловчевића и Живана Жпвановића, који су иступили због промене положаја. Изабрана су ова лица: Борислав Б. ТодоровиА, нроФесор беогр. учитељске школе, Љуб а Јовановић и Пера С. ПавловиК, проФесори друге београдске гимпазије; Јосиф Ковачевић, проФесор београдске реалке, и Момчило ИваниК, професор прве београдске гимназије. На предлог управе, збор је у надзорном одбору оставпо пређашње чланове г. г. Јов. Докића и 0. Антоновића, проФесоре из Веограда; само је па место ЈосиФа Ковачевића, који је изабран за члана управе, изабрао Владимира Малину, учитеља језика у првој београдекој гимназији. На послетку је на овоме састанку г. Милош Дшшћ, проФесор друге београдске гимназије, прочитао расправу : „О неарекидности наставе унашим средњим школама «, коју је израдио г. Никола Јакшевац, предавач пиротске гимназије, али који није могао доћи на овај збор. За тим је о овој ствари поведена дебата, у којој јс доказивано, да је за неарекидност у настави потребно: да се наставници не премештају; да се обрати већа пажња на стручну спрему наставнпка нри њиховоме распоређивању по средњим школама; да наставници прате ученике из разреда у разред и т. д. Одлука о овој

стварп није донесена, него је то остављено за иотоњи састанак. * Четврти саетанак држан је 11. августа после подне, на, коме је најпре донесена одлука поводом расправе о неарекидности у настави. Та одлука гласи: »Професорско Друштво, уверено да аремеихтање наставника средњих школа и неаодесан расиоред стручних наставника ио заводима, и иредмета на наставнике, веома штетно утиче на усаех у средњим школама,—жели да се у средњошколској настави у тим иравцима иомогне». За тим .је требало да се збор подели у секције, али због малог броја чланова то се није могло учинити, него је продужеп рад и прочитане су н оне расправе, које јс требало читати у секцпјама, Тако је г. Андра Гавриловић, проФесор, по пристанку збора прочитао само завршетак расправе: »Учитељи страних језика у нашим гимназијама сс , коју је расправу израдио г. Сава МаксиК, предавач зајечарскс гимназије, али није дошао Н1збор. После краће дебате одлучсно је, да се о овој ствари донесе одлука на V. редовном годишњем збору овога друштва, који ће се држати 1893. год. После тога је г. Носта Ковачевић, проФесор крагујевачке гимназије, прочитао своју расправу : „Какав нам треба географски атлас у средњим школама". Послекратке дебате, у којој су напоменуте многе тешкоће у предавању земљописа, и пошто је истакнута потреба, да се што пре изради сриски атлас, усвојена је одлука, коју је сам писац расправе предложио. Та одлука од прилике гласи: Четврти збор Професорског Друштва налази, да је за лакше и иотауније изучавање земљоииса у средњим школама иреко иотребан географски школски атлас^ израђен ирема најновијим захтевима школе. За тим су, на предлог председника, изабрани г. г. Јован Бадемлић, Милош Динић и Светислав Ст. Симић, професори из Београда, да овере записнике рада овога збора. Овај саетанак походио је и пок. Јован Бошковић, минпстар просвсте и црквенпх послова, који је поздравио четврти збор ПроФесорског Друштва овим говором: Госаодо ! Дошао сам на ваш збор у намери, да чујем ваше жеље и да их, ако могу, остварим. До сада се код нас много чекало, сиоро радпло, а међу тим време је да се рад на настави убрза. Ја прихваћам ваше жеље које сте на збору изнели, а молим вас да ме вп од своје стране потпомогнете у радовима, које сам нлмеран као министар да извршим. Моја је девиза : да ми треба јевропски да се удесимо. Ми треба да живимо животом својим, али и да се прилаго-