Просветни гласник

298

ПРОСВЕТВИ

ђавамо животу обрааованих европских држава. Многа уређења у најновије време, што емо их започели, потврђују то. Ви видите да ми у вароши подижемо електрично осветљење, градимо водоводе , трамвај, (жлебник, уличну железницу), канализацију, и др.; а у просвети хоћемо да се крећемо апрема нашим приликама®. Доста је било непрестанога започињања изнова и свакојаких експериментовања; време је да се изједначимо, колико можемо, с осталим народима европским. Што се тиче национализма, ту ћемо се и ми држати оног мишљења у средњој Јевропи, по коме основпе школе и свеучилишта треба да су национални, а средњс су школе више карактера међународног. Као што рекох, ја ћу водити рачуна о одлукама вагпег збора, а вас молим да ме у раду потпомажете. Побринућу се за школске књиге, побринућу се за једнаку терминологију, а то ви треба заједнички са мном да урадите, да проучите целу терминологију, јер једном треба подвући црту и завршити рачун са досадашњим терминима, па рећи: ови ће се термини од сада употребљавати, а на даљем развитку радићемо после сви. Та то и јесте задатак књижевности, да утврди оно што је у појединим предлозима добро смишљено; оно што је рђаво да се одбаци, а добро, ново смишљено, да напредује. Ја помишљам и даље иешто да урадим. Ви зпате, заведени су и проФесорски испити. Завођењем испита стављени су на наставнике велики терети, а нисмо се побринули да им дамо прилике да се могу и спремити за то. Истина садашње Финанцијске прилике нису повољне за то, али у начелу треба признати и јавно изрећи, да ми и у том хоћемо по европски да се удесимо. Кад упоредимо платне спискове наставника основних, средших и великих школа у Јеврони, онда видимо, да паши учитељи долазе у I класу, са многим другим, а наши проФееори, с погледом на ллату, стоје у последњој класи, сами за се. Значи, да су их у том претекли професори целога света, а по спреми својој, они се данас могу мерити са многима и многима. То је аномалија. Код нас су дакле учитељи боље плаћени него у многим другим државама европским. Ни немачки учитељи, за које кажу, да су ујединилиНемачку и обновили немачко царство, нису боље плаћени од наших. Нашег учитеља друго нешто, тишти: тишти га аремештање, које треба да арестане тиште га нестални надзорници, премештаји због случајно добивене ниже белешке и друго, што ћемо гледати да отклонимо; али што се тиче плате, они су добро илаћени, не само према нашим приликама, него и ансолутно. Међу тим проФесори средњих

школа и Велике Школе горе су плаћени него игде у Јевропи. Кад тражимо од наставника средњих школа да морају бити јевропски образовани, да морају подагати државни испит, као и по другим државама јевропским, онда треба да им пружимо и матернјалних средстава за живот и 3л усавршивање у својој струци. Ја вам не обећавам да ћу то поправити и неправду загладити одмах на првој скупштини; али ћу се трудити свим силама, да нађем пута и начина како да се то стање поправи. За сада истичем јавно да то стање треба да се попраси. Боље је и да имамо и мање школа, али добро уређених, идобро плаћених проФесора; јер «без тога не може ништа бити од онога, што треба да буде,» а и паша пословица лепо вели: весело срце кудељу преде. Имао сам прилике да видим, како наши предавачи кубуре с платом, како не могу да изађу на крај. а камо ли да могу набавити књига за усавршивање у својој струии. Усавршивати се пе може без књига, књига не може куповати без веће плате, а веће плате опет не може добити док не положи проФесорски испит. Питањеје: како да се помогне, или правије: како да му се помогне? Ваља ствар узети с вишега гледишта а не само територијалног: јевропске гимназије и јевропске реалке; јевронску спрему, али и јевропске плате. Полутанске средње школе, као: реалне гимназије, рачвасте гимназије шведске и једноврсне средње школе осудише лане у средњој Јевропи; а нијсдностранс, једино класичне гимназије, без природних наука, не могу се впше повратити, јер би то значило назадак. Већ савремена гимназија и са врсмена реалка; а поред тога практичне економске, занатлијске и трговачке школе. И за све те струке, а не само за пауку и државну службу, иште се интелигенција, ако ћемо да се одржимо у слободној утакмици с напреднијим народима. Наш је пак свет бистар и лако прима науку. 0 свима тим питањима ја ћу се договарати и саветовати и ни у чем нећу пренаглити. Ето зашто ми треба и ваша помоћ. Тај заједнички рад биће од користи просвети наше земље и целог српског народа. Ја сам рад да се стање средње школске наставе доведе једном у ред, да буде добро, светло и напредно, те да можемо у том и предњачити. Ми смо пре у неколико боље етајали, што се тога тиче, него сад; сад смо нешто застали, а други нас претичу. Ми све нешто чзкамо, и кад нас ко заиита зашто, одговарамо: знате, неновољне финанцијске прилике не допуштају, а међутим други свет иде напред, не питајући какве су наше финанције. Ми ако хоћемо да играмо улогу на Балканском нолуострву, да заузмемо нски положај, да