Просветни гласник

39*

РАЗНИ ЗАКНСЦ

303

њег васпитног стања, И значајна је црта баш сувремене подагогије, што се нарочито обазире на прошлост. Ну крмј свег тога, и ако су васпитање и настава били са сваке стране испитивани и истраживани — а историја педагогије се старала ла обухвати све те страие и нружи нам целокуш у слику свега развоја — ииак је једно било са овим промашсно или само повргано дотицано, а то је — сгалеж учитељски. Истина, рекло се, положај тога сталежа у разна доба и истраживање његово задатак је културне историје. То је истина исто тако, као што је истина и да је и васпитање задатак културне иеторије, јер њиме се постигла образованост човечанства, коју иСпитује културна историја. То нам, дакле, није никакав рачлог да историју учитељеву оделимо од иеторије његова рада. Ни у једној струци нису узајамни односи између радпика и његова рада у тако теспој вези као у овој. Истраживањем о сталежу учитељевом, о његовом положају у друштву и у држави заиста ће се боље раоветлити и историја васпитања, — кад будемо тачно сазнали, ко је тај био, који је изводио задатке, које су себи стављала поједина друштва и поједина времена, какав је био његов ноложај у то доба у дру штву и у држави, Подцењујући можда у неколико задатак свог рада, подухватио се К. РГвсћег , учитељ у учитељској школи, да напише историју немачког учитеља, схваћајући је више као питање културно -историско. Његово дело носи натнис: ОеасМсМе Аеа Летзсћеп УоШвзсћиИећгега. Уоп К. Ргвсћег , 8еттаг1ећгег. Наппоуег 1892. Саг1 Меуег. (Историја немачког народног учитеља од К. Фишера. Хановер. Цело дело у 15 — 16 свезака по 50 Фенига). Омер му је, да изнесе живот немачког учитеља у разним столећима. Дело се ово не бави науком о васпитању и о настави, но једино учитељем, као чланом друштвеног сгалежа, који се развија. Приказује нам га у његовом односу ка властпма и ка свештенипима, који су од вајкада задржавали за се неосновано право на школу и на управљање учитељима, ну не у корист школе а још мање у корист учитељскога сталежа. Књига ће нас ова упознати са сталешким животом учитељевим, с његовом претходном сп ремом и с његовим образовањем у различитим временима, с његовим дужностима у школи, у цркви, у општини које је вршио као црквењак, звонар, појац, помоћник свештеников, писар игласник општински; бациће [10 који поглед и на домаћи живот учитељегс и размотриће и њихово награде у негдашњости и у садашњости, са свим, што је с тим у вези.

Као градиво за ово дело писцу су послужиле кронике, културно-историска дела, школске уредбе и расписи , школски закони, путописи, сувремени искази о жцвоту учитеља, испитна правила и испитни протоколи, сатире и романи, белешке и исповести учитеља, учнтељски радови, и новине и часописи а нарочито старији. — У првим свескама које су досад угледале света налазимо ове одељке: 1) Постанак немачке народне школе и први сталешки другови, заједно са историјом школЗ,, пошто су оба питања у тесној међусобној вези; 2) Жпвот учитеља у латинским градским школама око 1500 год. ; 3} Учитељи латинских градских школа под утицајем реформације. Веома је значајно што писац у првом одељку вели за „Мајку народне гнколе" : »Народна школа није првобитно била ни црквена ни државна установа. Ако хоћемо да јој изнађемо првога основача, то морамо указати прстом на општину, јер одатле је поникла прва установа за образовање и то из већег или мањег круга породица. Поједине породице, задахнуте истим мислима о животу, прве су осетиле потребу, да своју децу образују према захтевима времена. Оне устаповише школу и држаху учитеља, кога су еаме плаћале. Овај се догађај обнавља и данас при установљавању забавишта и где се који народ нађе на туђем земљишту. Тиме се дабогме не тврди, да су све школе подигле општине. Већина је школа постала старањем државе, која шта више мора да употреби и цринудна средства, да би само одржала ове установе, којих се благотворни утицај и не схваћа овугде. Ну први подстрек за оснивање школа није потекао ни од државе ни од цркве, него од општине®. М. Ш.

25 годкна живота и рада „Југословенске Академије" у Загребу. — У прошастој 1892. годинп завршила је прву четврт једнога столећа, пуних 25 година 1 ), свога обилатог научног рада ова прва Академија на словенском југу (речи „прва® овде је место само због речи „академија« : нагае Српеко Учено Другнтво старије је од ње, самим почетком рада, за 20 година). И ако основана с врло широким задатком , да буде средиште научнога рада свима Јужним Словепима (поред Срба и Хрвата још и Словепцима и Бугарима), Академија се ова, како ') Мисао се о Академији или боље рећи о „ученом друштву* родила мпого раиије (још у четрдесетим годинама), а основаа јој правила примљеиа су у хрватском сабору још |7|29 јула 1861.; Штросмајер је нак свој први прилог од 50.000 Фор. дао г. 1862. Службено је устав Академији погврђоп у ларту 1866., а попуњен посдовпикои од 5|17. јап. 1867. Први пут се Академија народу свечано представида 16\28. јула 1867. годипе.