Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ

КОВЧЕЖИЋ

је и морало бити, у овом ирвом одсеку свога живота кретала поглавито у границама најужега значења речи „југославенски®. Покававши врло мали број научних истраживања која се тичу Словенаца, а још мањи (свега два три) — четвртога јужнословенског народа, Бугара, она је ионајвише обрађивала науку на земљишту хрватскога. и срискога карода , па и овога другог мање него првога. Али, остављајући на страну питања : зашто се не могоше остворити некадашњи лепи снови и велики идеали, зашто и са самом заједницом српском и хрватоком данас стоји горе но што је било у почетку Академијина живота, када први јој тајник, наш незаборављени Даничић, најглавнијем послу њеном даде име »Рјечник српскога или хрватског језика*, биће за нас ипак довољно поуке у прегледу Академијинога досадашњег живота и рада. А у времену, кад и ми имамо своју, и владалачким и народним окриљем потпуно обезбеђену, Краљевску Академију , преглед је овај још поучнији с тога, што је загребачка Академија и данас само ириватна установа, која за свој материјални живот највише захвалности дугује само једном човеку : великом свом оснивачу и заштитнику, особитом родсљубу хрватском и на далеко чувеном бискупу Ј. Штросмајеру. За минулих '15 година радило је у Југосл. Акидемији свега 118 књижевник а 1 ), од кога је броја било : Хрвата и Срба 85, Словенаца 8, Бугарина 3, Чеха 13, Руса 6, Пољак 1, Француза 2. Овај се целокупниброј радника готово подудара с бројем Академијиних чланова, којих је било свега 111, и који се ио народностима овако распоређују : 61 Србпн и Хрват, 7 Словенаца, 3 Бугарина, "20 Чеха, 15 Руса и 4 Пољака ; 4 Немца, 2 Француза и 1 Талијан. Да одговори свом задатку који гласи : „самостална истраживања на пољу знаности и умјетности, свестрано њихово унапређење, а особито његовање хрватскога или српскога језика и књижевности*, загребачка је Академија за ових 25 годвна свога живота издала на свет 220 књига разноликога научног садржаја, уз који број треба додати и 8 књига, издатих њеном потиором, и 13 других, прешлих у њену својину. Прелазећи четврту десетицу треће стотине, број овај заиста може достојно стати напоредо уз бројевс издања и других, и старијих и већих, јевропских академија. 1 ) Сви су готово подаци узети из беседе садашњега Академијина тајника, а дугогодишњега јој председника, Фрање Рачкога, која је штампана у бр. 50. Загребачкога „У1епса" за 1892. годину.

Целокупан се научни рад Академпјин дели на двоје : научпу грађу и обрађивање појединих наука. Да видимо и једно и друго. 1.) Сабирање и пздавање научне грађе, носао неминовно потребан пре свакога правог паучног рада, вршено је и што је могућно више и што се могло боље. А највећу част чини Академији грађа која се тиче народнога језика и иовеснице (политичке и књнжевне). Најраније је започето прикупљање пребогате грађе за већ поменутп велики (историски) речник нашега језика : предузето још у половини 1867., на предлог неумрлога Даничића, чијем је и надзору било поверено , оно се и даље наставл>а, Али је после кратког времена било приступљено и научној обради нагомиланога градива, те се већ у год. 1880. започело и само штампање речника, од кога је до сад изишло на свет 195 табака велике осмнне (у два ступца ситпо печатапих слова) или 13 свезака, у кој има су речи на слова : ^ Ж ^ Није место овде говорити што више о самом речнику, о свем оном шта је у њему и како је урађено ; само ћемо додати да је после смрти за овај посао најдостојнијега и најзаслужнијега Даничића неко кратко време на речнику радио М. Ваљавец, а после њега Перо Будмани, под чијим се уредништвом и сада ради. — Уз овај, „академијски«, речник изишла су Академијином потпором и 2 стручна речника : Демљанов медицински и Шулков ботанички. Старих сиоменика језика и књижевности српске и хрватске издала је Академија, осим других посебних списа : а.) самога велпког зборника «81;аппе" 25 књига, у којима је превелики број споменика, почевши од XIII века, писаних како глагољицом и латиницом, тако и ћирилицом, споменика, без којих данас не може перо узети у руке нпједан наш књижевни, правни, и просветни повесничар ; б.) Такође велике збирке »81;ап Рјвт" (дубровачко-далматински) 19 књига, у којима су дела 26-орице писаца XV, XVI и XVII века, многа од п.их по рукописима овде први пут објављена. Исто је тако обилата сама иовесничка грађа (за политичку повесницу свих делова нашега народа) : две велике збирке : а.) „Мопитеп4а аресЂапИа ћ181;опат 81ауогит тегкНопаНит« и б.) „Мопитеп1:а 1на1;опсо-јипсИса 81ауогит тепсНопаНит" обухватају 27 до сад издатих књига, пуних разноврсних листина, повеља, писама и правних статута, а из времена од IX па до краја XV века, а нешто и из векова XVI—XVIII. Уз то је издата и једна књига правних обичаја народних. 2.) Како је Академија подељена у 3 разреда (филолошко -историјски, ФилосоФско-јуридички и ма-