Просветни гласник

РАЗНИ

ЗАПИСИ

305

т^матичко-природњачкн), и њена би научна истра,- \ живања згодно било прегледати по појединим разреднма. Али је за дуго у главном органу Академијину, »Кас1и 1< била објављивана научна радња свих трију разреда, те у 112 књига Ђ На(1а» (на 1700 ! штамп. табака) и 14 других научних спиеа налазимо првих 59., 80., 87., 88. и 90. књигу „КасЈ.а® заједничке, осталих пак 36 књига садржаја филолошко-историјеког и ФилосоФско -правничког, а 15 књига садржаја математичко-природњачког. Ових 126 књига обухватају на 600 расирава и научних прилога из фи Јологије, повеспице, правништва, философије, математике и природних наука. Ево како су ту заступљене поједине науке : Филологиј а има 62 рада из граматике (упоредне и свих делова српско-хрватске) , граФике и палеографије, етимологије, лексикограФије, дијалектологије итд. — Повесница (у ширем значењу) и помоћне јој науке показују 161 радњу о политичкој, црквеној, књижевној и просветној прошлости народној. Оамој геограФији нрииада 29, историографији и палеограФији 10, књижевној повесн. 29, археологији 29 прилога. Традиционална књижевност је обрађивана у 11, а митологија у 13 чланака и расправа. — Права и његове историје тичу се 22 радње, а саме статистике 5 расирава. — Философија пак има само 4 раснраве. — Од 177 радова математичко-ириродњачких 24 су чисто математичка, 22 заједничке природе, 55 јестаственичких (14 зоол., 19 ботан. и 22 минер. и геол.). 23 расправе и 1 засебна књига обрађују домаћу палеонтологију, 13 Физику, 15 метеорологију, 12 хемију и 2 астрономију. О самом загребачком потресу има 1 засебан спис и 11 раснрава. — Библиографија и критика (из свих научних разреда) имају 42 чланка, а сама биографија 31. И ако још није приведен у живот четврти разред Академијин, за уметност, племенити јој оснивач постарао се да и за њ припреми што боље погодбе, те Академији поклони своју велику збирку уметничких послова. И Академија се данас може поносити како великом галеријом од 309 одабраних слика и кипова и 30 картона, тако још и врло богатом, за свакога умног радника врло значајном књижницом (у коју су ушле многе чувене приватне књижнице), чија само збирка рукописа броји 1100 кодекса и преко 30.000 изворних листина. Најпосле, вагребачка се Академија може похвалити и повољним материјалним приликама: њена се главница од г. 1866. (када је износила 200.720 Фор.) па до год. 1892. управо удвостручила, јер је прешла цифру од 400.000 Форината (још мало па цео милијун динара). Сем тога је Академија влпсник једне куће у Загребу и има право на поло-

вину друге, па је и сјајну палату себи сазидала, На саму ову академијску зграду (с намештајем) потрошено је близу 2 50.000 форината. •— Цолокупан годишњи доходак износио је 1891. год. 20.848 форината (у годчнн 1867. био је је само 7856). Треба имати на уму, да се Академији сада не даје никаква државна помоћ (свега је била иомагана од 1878. до 1884. г. с 1000 и 2000 Фор. год.). — За минулих 25 година потрошила је Академија, поглавито само на паучне потребе, свега 395.310 Форината, од чега је издато само за скупљање речничке грађе и издавање „Кјесшка" близу 56.000 Форината. — Р -

Прослава 400-годишвице ободске штампарије у Црној Гори. — На Цетињу је састављен одбор за ту прославу, који је под 1. марта ове год. издао свој проглас, позивајући на многобројно учествовање у тој знаменитој српској културној свечаности. Прослава ћо бити мес. јула ове год.

Споменик Гундули^у у Дубровнику. — Дана 14. (26.) јуна ове год. откриће се свечано спомоник, који је подигнут неумрлом песнику српском, Ђиву Франу Гундулићу, у Дубровнику. Прилози за тај споменик купљепи су а и сада се купе по свима српским крајевима. У Београду зу даване неколике забаве, од којих је чист приход намењен овом племенитом циљу. — Гостима ћс се учинити многе оликшице, од којпх су неке већ објављене у српским листовима.

Подиза&е споменика Сими Милутинови&у Сарајлији, у Сарајеву. — Главни одбор за подизање тога спомепика издао је под 10. нов. пр. год. свој други проглас, у ком се вели, да одзив срнског иарода у давању прилога за ту племениту сврху није да сада био онакав какав би требало да буде. Према томе, главни одбор не може још ништа решавати о сиоменику, докле год не буде знао какав ће оити одзив из оних српских места, којасејош нису одазвала; али, одбор ће приступити остварењу дела, чим се макар већа половина места одазове.

Прослава 100-годишвице гимназије, богослсвије и патријаршког благодјејанија у Срем. Карловцима, — Дана 3. авг. 1891. год. навршила је карловачка сриска гимнашја, а 1. Фебр. 1894. год. навршиће и там. сриска иравосл. богословија, а за њом и иатријаршко благодјејаније, пуну прву стотину годнна, како иостоје. За приређење прославе