Просветни гласник

НЛУКА И НАСТА15А

218 Савет је одлучио : да се за преглед п одену ј ове књиге умоли г. Момчило Иваннћ, проФесор. XV. Прочитано је ппсмо г. мпнистра просвете и цркв. посдова, од 18. пр. месеца, ПБр. 18.635. којим се шаљу Савету на оцену две расправе „0 ширењу писменоста", од Н. Н. и Н Н. Савет је одлучио: да се за преглед п оцену ових расправа умоле г. Дим. Јосић и Ј. Миодраговић. XVI. Прочитано је писмо г. министра просвете и цркв. иослова, од 16. овог месеца, ПБр. 613, којим се шаље Савету на оцену „Атлас Краљевине Србије са животописима и песмама, за III. разр. осн. школе", од г. Андрије В. Станојевића, учитеља. Савет је одлучио: да се за преглед и оцену овога дела умоле г. г. Милоје Влајић и Коста Ковачевић, проФесори. С овим је свршен овај састанак.

НАУКА И НАСТАВ1

ВАСПИТАЊЕ ИЛИ ДИСЦИПЛИНА? од ј^ВЕТ. ј^Т. ј^ИМИЋА (свршетак) * * * По свему што је довде говорено о томе, како треба схватити улогу дисциплине у школи, чинило нам се, да о овом питању не можс бити разногласице. Правилима о владању могло би се, доиста, по што шта замерити, али пико не би могао на основу тих замерака изводити, имајући нарочито на уму што је у правилима о казнама речено, да су оне дале маха кривоме схваћању: да је дисциплина у погледу васпитања свемоћна, да је она једини сигурни пут који њему води, да она и у школи мора вршити улогу какву има у војсцн и г. д. — а сва се та мишљења данас доста често чују, било да се нападају, било да се бране. И кад начела, постављена у основи кажњавању и проведена по том кроза сва иравила о казнама, не би потпуно искључивала могућност оваких схваћања; и кад би се могло иревидети или не разумети оно често понављање, да се ова правила не смеју схваћати буквално, у духу параграфске правде — онда би бар онако јасно и разговетно изложена и показана средства, којима се требаруководити у васпитању, била кадра потпуно онемогућити појаву оваких схваћања и сузбити рђаво рађење у томе правцу. Знајући све ово, нас је, разуме се, силно интересовало, да се на делу уверимо,

какве су то иојаве, што изазваше ово питање на дневни ред. Ми смо, још у почетку, изјавили, да руски ђаци надмашају наше у погледу васпитном, нагласивши уједно, и како ову изјаву треба разумети. И иосле свега шго довде говорисмо, не видимо разлоге, да и сада одступимо од те изјаве; да бисмо пак избегли неразумевање или криво разумевање, дужни смо напоменути, да ово још не значи, да је у Руса добро, ако у том стоје боље од нас — то само може да значи, да је код њих зло, а код нас горе. Посећујући неколике овдашње гимназије, ми смо нарочито посматрали: држање ученика по ходницима и на дворишту у време одмора између часова, понашање њихово на часу у време предавања или пропитивања и, што је најважније, одношај наставника према ученицима. И судећи по свему што смо видели у тим приликама, ми не бисмо могли у свему потписати осуде, које се дижу противу дисциплине у руским гимназијама, и ако се потпуно слажемо са мишљењем, да васпитање у руским средњим школама још није освојило себи место, које му по ираву припада. Ми смо противни да дисциплина истискује и замењује васпитање, али опет за то не можемо пристати, да је потнуно оправдана повика на дисциилину, каква је данас у руским сред. школама. Не можемо на ово пристати, јер смо видели, да су у руским средњим школама ређи случајеви извесних појава које су у нас доста честе, да су ученици у опште доста пажљиви једни према другима и учтиви према наставни-