Просветни гласник

ВАС1ШТАЊЕ ИАИ

цима, да су односи наставника и директора Ј гтрема ученицима усрднијега, упраио сродничкога карактера, да на часу нема шушкања колико у нас, ма да је начин предавања друкчија. Да будемо објектисни, морамо иризнати да смо опазили и то, да се и овде на часу ухвати често пута ученик који или не зна шта се пита или не зна шта да одговори; да у предавању има много Формализма, рутине; да сви наставчици не схЕаћају иодједнако сЕоје /»уг.сносчл; да се у ј пеким заводима више у неким мање пол г же на позитивна средства у васпитању и т. д. Али сва су ова опажања новршна, те по њима не бих смео изводити никакав закључак. У овом случају није довољно само ослањати се на појаве, које избирју, можда и случајно, на површину, него је потребно загледати и мало дубље у њихов извор. Покрај добрих очију, требало би бити у чесгом додиру и са ученицима и са наставницима, знаги друштвене потребе и историју развића гимназија и свп" оних унугр^шњих и спољњих погодаба, које су му одређивале овакав или очакав правац и т. д. Оспособити се за нравилно схваћање — да и не говоримо о критици — свега што чини живот школин у извесном друштву, посао је доста тежак нарочито за стррнпа, који се може најлакше изложити опасносги или да нешто криво разуме или, што је још горе, да се у оцени огреши. У осталом ми на лазимо, да наш посао и нпје критиковати него описивати што нам се учини вредно пажње и што може, ма у ком то^ле^у, бити по нас саме од користи. Руковођени овим мислшма, ми смо се постарали, да изнесемо како стоји питање о дисциплини и васпитању у педагошкој науци, како је оно схваћено и изведено у руским правилима о владању и о казнама и — сад нам остаје да покажемо, како се та правила и уиуства на делу изводе. И сами налазимо да је недовољно ограничити се на оне неколике напомене, које су ресултат нашега личнога посматрања — али признајемо да не смемо у овом правцу мћи даље због мало час поменутих разлога. Да бисмо се сачували од могућних погрешака, а, ггокрај тога, одговорили и дужности да покажемо, како се изводе у руским средњим школама у многоме добра правила и упуства — нашли смо да је најправилније позвати у помоћ

дисцпшншА 219

њихове боље педагоге, који су о овим гштањима размишљали и писали, јер се њима неможеодрећи нидобро познавање школе у свпма њезиним односима, ни непристрасност у оцени. Они живе животом школе, чије установе критикују, у неирестаном су додиру и са наставницима и са ученицима и са њиховим родитељима и са друшгвом у најширем му значењу — знају добро све што им је потребно за правичну оцену. Да им се не би г.огла пребацити ни пристрасност у оце^и, трсба да су у ранијим делима, покрај ових особина, показали да знају ресултате сувремене педагошке науке и да су увек тежили, проникнути љубављу према народној будућности, нанретку школа у својој отаџбини. А таквих је радника увек било код Руса на свима пољима рада, гга и на пољу рада школскога. Један је од таквих био, по општем признању, пок. Вл. Стојунин, чијим смо се делима до сад већ неко~ико пута користили, јер су у њима додир^ута и расправљена многа питања, која су у свези са темом овога нашега извештаја. Видно место међу данашњим школским радницима заузима и г. Сиповски, директор једне петроградске женске гимназије и уредник педагош. журнала кОбразоваше". Покрај многих других, г. Сиповски се прошле год 1 де много занимао питањем о дисцинлини, које је данас на дневном реду у руској педагош. књижевности. О овоме је питању било прошле године говора и у скупу руских педагога, баш поводом реФерата г. Сиповскога «0 дисциплини у руским средњим школама." Из овога се већ види, да су морали бити доста приметни недостаци у примени правила о владању и о казнама, кад је то питање избило и на јавносг. Како је за нас нарочито важно користпти се, покрај свога, и туђим искуством, поцрпеним проучавањем недостатака, од којих ни наша средња школа није слободна — то ћемо, по г. Сиповском, иоказати неке неправилности у схваћању дисциплине и васпитања у руским средњим школама. И ако је мало необично, после свега што је довде говорено, ипак се мора признати, да се доста слабо појима вредност начела, која су у основи правила о владању и правила о казнама а нарочито начела, која се у упуствима министарским препоручују. Појаве које су сведоџба о