Просветни гласник

250

ПЛУКА И ИЛСТАВА

Из овога, што се о облику корена гоиорило, за науку тешко да има већих практпчних резултата, као год ни теориских, јер се не може у н>их нознати никаких трагова од првих ономатопејских иди ускличних речи, каког мисде многи да су норекла ови елементи, што их зовемо коренп. Не може се на ино а да се заједно с Делбриком не узме и после свих ових огледа: „Само су даие речп. Из њих граматачким операцијама издвајамо корене. Ту нам је лако погрешити, може се различно мислити сада, а различно после о том, шта је истинито а шта је погрешно. Ако нкако има места Боиово} ипотези, истииа је, да је у првобитном језику пре Флексије било корена, а што се •гиче облика, у ком се може узети да је био корен неки, не стојп ппшта поуздано, већ само мпшљење иаучника, како да разглобимо речп пндојевропских језика." Тако и 6. V (ЈаЂеХепв и М1( ће1 Вгеа1, Раи1.') III. Још нам остаје да речемо нешто о зиачењу н о врстама корена. Али на самом прагу већ морамо рећи, што се тиче првога. питања, да је <1>ан тазија у испитивању значења корена (или блаже да се рече домишљање) тек нашла примене, п разуме се уносила у то тамно и тешко иитање тешких загонетака. Управо овде се почиње са загонетком, која је толико пута загонетана, алп тешко да ће и кад и ком поћи за руком да иађе одгонетљај Одредпти ирво значење коренима, то је што п решптн проблем о постанку језпка, а пошто је овај до данас још остао без одговора, п ако је од старцх Грка све непрестано баш то пмтање привлачило умне главе и старог и новог доба, исторнја ФилосоФије п исторпја науке о језпку овде деле иодједнако — неуснех. Дакле најпростији је одговор, да се о првом значењу корена не може иншта поуздано знатп, а што Је одређиваио, што су пзпошене поставке од сваке руке и оД фплосоФа, кад су тражпли да уђу у траг, како су постали логички појмови, и одношају мпшљења и говора, и од лиигвиста-ФнлосоФа, који хотијаху нрокрчитп пут решењу питања о постанку језика, Било да су речн постале као угледи и препочеци с прнроднпх и животињских звукова и гласова — ономатонејом, плп да су то усклици, које је човек давао од себе иод утпсцима из спољашњег света илн потресима од упутрашњпх узрока — а овде мнслимо на речи првог говора човекова, данас се то не може познагп. Исто Тс \ко ни зпачења њп') Ет1екш]|* т Лаз 8рга(Љз1иЈтт' 2 , 1884, стр. 8").В1е 8ргасћ\\азбепзсћаГ1, 1891, 289.-291.; ,Тошпа1 <1еб ба\'ап18 1876, ос1оћге, стр. 644. ц даље ; Ргтс1р1зп с1ег бргасћ2езс1исћ(,е-, 1886. XIX. Сар.

хова можда у речима које су из њих иостале, нема ни мрве, а то није ништа необично, кад се узме на ум колико је времена иротећи морало, од тога I доба, па кад се с рода човечапског стала дпзати тама незнања и кад је отпочела историја. Научници — палеонтолози и други иаходе трагове предмега, којима се човек служио н чак костију човекова костура у врло дубоким слојевима наше земље, у пећпнама и нровалама, где је човеков друг био пећински медвед и друге зверн, које су давно угииуле. Из терцпјерне Формације геолошке — или онде где се она додпрује с кватериерном, мисде да се човеку може траг палеонтолошки пратити. Кад се не може језик у нових народа пре неколико векова разумети без учења, толико се променно, како ће се знати значење коренима речи, што уђоше у скдопове племена језика, даиас што постоје ? Разуме се да се може мисдити овако илп онако. Кад Макс Милер вели, да је у првим елементима језика —коренпма —означена глаголска радња иди каквоћа, општп појмовп, без и каке ближе одређености, други веле напротив да је конкретност морада биги гдавна каракгеристика говора првога човека, као што је просто и конкретно и његово мпшљење морадо бити. Кад прелиставамо у етимолошким речницима сппскове корена, већина од ових има значење гдагодске радње нли каквоће, као ударати, носитп, сијати се, звучати, мислити. Радња и каквоћа узете су у аистрактном смислу, одвојено од онога којп ради, удара, носп или што си сија, звучи, звечп. Ретко је наћп корен, који се није утиснуо у те калупе с гдаголским општим значењем. Да се именује коњ у пндојевр. језицпма, није прост корен већ с наставком — основа нова; псто тако сунце; првом основа од корена трчати, брзо се кретатп, другом од корена, што зпачп сијати се, тако да је етимологија речи коњ у санскрту, грч. и латпнском (адуаз, Хтспод и ечпиз) „брзи", а сунцу „сјајно". Из ове се апстракцпје огледадо, да се изведе закључак о начпну и току мпшљења у првога човека, о постајању појмова, као на пр. сиомињато мишљење М. Милера, који вели у опште да наше сазнавање почиње с онштим представама, и тек иреко њих дознајемо л пменујемо посебпе предмете. На ово се најбоље може одговоритп речпма М. Вреала, који вели, да је тешко доћи до концепција првога човека, нарочпто по коренпма,јер се увек тиче једне породице језпка, у М. Милера случају индојевропске, а ко зна је ли она и прва и најстарпја. — Бреал веди, да ми не знамо шта је значпло једносложно Њег (Њаг , у грч. уедш, дат. 1'сго, ст. слов. бера., немач. Ђаиап и у де-Ђагеп)