Просветни гласник

249

тички варијан ги. Овде се с Шаксом Милером слаже у основу, али и не у том, како су текди Фонетички процеси. С Фонетпчком нроменом јавља се и тежња за одвајањем и по значењу. Тежећи да донеде у свезу Фонетичке промене п оне по значењу код корена, он се хвата чак првих основа, кад је језик постајао, и иочпњући с нагоном, којп је управљао интелектуалним развптком у језпку, вели да је у сваком језику тај појав обпчан, чим се одједнога развије двоје по облику, да се оним инстинктом вођенп језицп труде, да пм и различну уиотребу нађу. Из латинскога сатџиз тим је путеи постао Фонегпчки и семасполошки дубдет: сатр и сћатр, из ГаЂи1а: 1аЂ1е п Ше. Корени се мењају на разне начине, и Рењо их групује у више редова, наводећи примере из санскрта, грчк. и латинскога. Да споменемо неколпке : 1° кад отпадне пискаво 5 у почетку корена: зЈсаг и ~каг у санскр. градпти, §1ап п 1ап одјекпвати, зра§ и рад видетп; такав је варпјанат грч. џед (у џецсџг>а брига) поред санскр. зтаг, сећатп се, латпн. 1ед (у 1едо) норед санскрт. зтад и грч. <Јгеу штитити, заклањати ; 2° кад се г променп у I, појав који оп зове лалбдацизмом: санскрт. еаг и са1 ићи, санскрт. гаЊ и 1аШ узпмати, тако и грч 1аџр санскрт. Јсаг викати п грч. хаХ (у уаИш), звати, викати ; 3® с променом вокала у корепу, па пр. санскрт. саг, грч. >- е I (у хеИт), лат. сс1 (у се1сг), ићи, кретати се, и лат. сигг (у сигго); 4° с губитком назалног сугласног у корену : санскрт. каН и ~кгп1 сећи, грч. (у вх^ш) ценати, сећи, норед лат. зстс1о ; 5° с нроменом и заменом јаким сугласним слабих, или обрнуто : а) Јс, Њ, с, сЈг (у нас би се изговорило ч, чх)\ 9> ћ '■> .ј, јк (џ, Џ х ) • санскр. Јсаг норед даг и јаг, сви значе викати, санскрт. дгаЊ, грч. хХел узимати, брати; латин. зка1р (у зса1ро резати), грч. уааср (у удп(рш) исто значење ; б) I, Т: (Ј, сНг, на ир. санскрт. зШа поред (Ља, основати, утврдити ; лат. Ш— иоред санскрт. АЈгаг носити; в) р, рЈг: Ђ, Њ, V, на пр. грч. лах бити јак и т. д. (у грч. лих/Јд), санскр. Ђа\х (у Ђаћи) исто значење, лат. р1и (у р1ио) тећи, пада кпша, иоред грч. (}ду (у (Здуш) извирати, тећи ; санскрт. ра нити, поред рг-Ђа п лат. ЂгЂо исто значење; 6° заменом екснлозивних-праскавих сугласннх асппрованих неасппровапима истога реда : а) Њ, дЈг, сЈг, јЈг, Јс, с, к, д, с, ј: санскрт. Њаг (у ЈсЈшта тврд, сух) бити сух ; поред грчког ахАцд (у ( Тх/-1јо6$) и вхгд (у 0x1$оод) истог значења :

дЈгаи, Јгаи убијати, поред грч. хсег (у хаСгш) исто значење; сачскр. сЈгиг сећи, поред грч. хед (у хегдш) и хоуд (у хо^да), у лат. си1-1ег исто значење и т. д.; б) (к, (1к с I и А, сапскрт. зЉад штнтити, крпти, поред грч. втеу (у асеуш) и лат. 1;е§ (у ^е§о), исто значење; санскр. Лћира, димљпв, чађав, поред грч. тЦцос исто значење; грч. Учјда крата, санскрт. Аоаг исто значсње ; в) р!г, ЂТг, (, с, р, Ђ, V, па пр. санскрт. зрЈгиг сјати, грч. пгЈо огањ, лат. ригиз сјајии, чисти; грч. ид (у вџо^ш) убијати, санскр. ЂасШ и оаЛЈг исто значење, латин. { осг (у Јое1со) заударатп, поред рМ (у рМео), псто значење. 7° спроменом групе сугласних зк са кз ($1х) : грч. сг/«(Ј (у сх«^м) сећп, одвајати, санскрт. ЈсзаЛ н дас1, исто зиачење ; грч. (* сна земљп, санскрт. кзат земља. 8° с губитком ликвиде у корену, на пр. лат. <;гис1 (у 1п'к1о), гурати, санскр. ки1, псто значење, санскрт. паг1 играти п па1, истог значења. Има још два три случаја, како Рсњо тумачи варијацнју корена, алн нама је ово доста да пзнесемо, како он поступа, п чим је навукао на себе оштре иападе од стране прпсталпца теорије детермпнатива (Виктора Анри и Цимера) Тако у главном стојп с теоријама о обличју корена у данашњој пауцп о језику. Теорија детерминатива дапас још највише има за се, и ако је ствар врло тешка, тако да се мора у највише прилика остајати нри секупдарнпм коренпма, јер нри овом треба нматп на уму значење корена, што пм прииада, а не само које нм се може дати, што су то први елементи говора и језпка. Није ли сумњиво кад Фик онакав скок прави, хотећи да појмове са појаве као шуштати, певати, смејати се изведе од звучати, давати глас од себе ? Шлајхер и ранији лингвисти, под утицајем индиских граматичара, о коренпма ирајезика што се тнче вокализма, вељаху да имају проста самогласна, да би се теорија о гуни довела тобож у склад с Фактпма из Језика : и као пгго су снажењем а, г, и, постади пунијн самогласи н групе, то опда није у иравом корену могло бити ег из г, за то је г кор. пћи у грч. г^гш и лпт. егтг, гик сијатп се а не геик. Ако бп се хтело увек бити доследннм, оида се за азтг, зтаз може издвојити ирост корен 5 кад се пз егтИтаз узима 1. Облици неким коренпма V прајезику Флексиином могоше бити з, р1, ЂЈсз, али то није онет доказ и да су таки били и као самосталнн елемеити, у перподп корена — речи. За ту се перподу ире може узети обднк корену ре1 п ез, и ег, а не р1, з и г.