Просветни гласник

248

Први му је случај такав, кад се сугласно лли самогласно мења у друго према општим законима и правидима, по којима бивају промене гласова (он вели и слова, рус. превод стр. 267.). Тако на пр. А се мева у А: у 1)А8 употребљавати, и БАЗ задржати ; ВАпБН везатп и ВАВН прптискивати, гушитп; УА8 љутити се и УА8 јецатп, пдакати; 8Ат8 хвадпти, 8А8 наређивати; такик промена за 1иј, и п и, г! и п, зеди, дако је наћи гомидама у свакој санскр. граматици. — А се мења у Ј : АНСг кретати: ЈК6 псго значење, А6 гурати: ЈСг исто значење, АтЗ сећи у комаде; Ј8 управљатп. А8 бацати: Ј8Н исто значење. — А се мења у ХЈ : КАМР дрхтати : 1ГОР бити раздражен, ВНАСг, дедити на комаде и ВШЈСг јести н питн, МАВ нћи напред, радовати се: МШ) бити задовољан. — А се мења у Е: видп ред АСг:ЈСг:ЕСг задржати да се не креће; А111)Н : ЕБН растн, МА1Ш : МГЖГ) радоватн се. Овде увршћује и назадпзацију коренптих вокада А8 : Аш8 и АтН и МАигН и МАН; ЈБН : ЈиБН, АНСг и АКпб. Променом сугдасних и још некпх других редовних Фонетичко -морфолошких процеса тумачи многе сдучајеве : кад се корен удвоји и изгуби с краја самогдасно : БНА и 1)НАБ, БА и БАБ, ВН1Ј и БТЈБН (оставити) ; с додатком сугласног на пр. у дезидератива: А8 и АКЗН, ИАЗ и КАКЗН, Ј8 н ЈК8Н Шилер веди, да се исти процес може видетп у грчком и х ?. гј у хахХцха ; @а1 и рХц у рерЈцу.а, баџ и бџц у бебџгцлк/, и т. д., којим он мисди да су иостади варпјанти корена у санскрту : Ј и УА-ићи, ТЈ и УА гор^ти, Н1Г и НУА звати. Ииаче он још много иомнње начина и пре дазних Форама, с којима се нови резудтати индојевропске дангвистике не могу привести у скдад, особито што се тнче вокадизма, кад он, говорећи о санскртским коренима, мисди да све то вреди и за индојевропске језике, паравно и за прајезик. Што се тиче дијадектпчних раздика, он им иридаје као једном од основних принципа којих се држи, тако значење, да, поред Фонетичких промена, од њих очекује да му објасне многе загопетке у жпвоту језика. Кад су људп посдовади разне посдове у друштву иди дуиали кости, или ломпдп камење, секли дрва, пратпли су те своје радње звуцима КИА, ТЕх! или РВА, т. ј. такии звуцима којп постају прп нагдом отварању усана, зуба п грла, главних улазака и издазака гласа човекова, како он велн. Иннцијатива је у овом припадала једном у друштву впше њпх, и гдас је његов, што га је изговарао, надвладао остаде, постао општи пли се слевао често с оппма, што су у исто време °Д других изговарани. Тако пзбором индивпдуал-

ним мисли да се могу протумачнти разлике УОТН борити се и УТЈСг спајати (тапит сопзегеге), посде је Фонетичком генерадизацијом иостао обдик У!Ј као прва основа за УЧБН, УТЈСг, УА1ЈТ и т. д. Сам вели да је ипотеза, али да има исто толико права као и друге битп позвана, кад се говори о ономе стању, које се само може ипотетички истраживати. — Дпјадектичии развитак мнсдн даље да је могао бити и са сугласн. аспиратама, којих пма, у санскрту : Ћ, Њ, сИг, дћ, за које је увек тешко одредити, јесу ди и при првој творби корена постојале; њему се чини да је још дијадектичким развптком дошла раздика пзмеђу ОАН и ОАВН н СгАБН, 8АН п 8АОН и т. д. Том дијадектичном мењању приппсује Макс Милер н неке разлике корепа, по почетку : те је па нр. у некпма остајало 3 , У другима се губило : КНАћ, и 8К11АГ,, КНА1) и 8КНА0. Тако је вели $Јс нрешло у Јсз а иу зкћ, и пз првобитног зЈс дошло је зЈс (Јс), зЈск, ЈЉ, Јсзћ. 1 ) ПроФ. Рењо у својем спису 0п§јпе еГ 1а р!п1озорћ1е с!и 1ап§'а§е ои рг1псјре с1е Нп^шзГнц!« 111(1оеигорееппе п у монограФИјама 2 ) расправљао је о првом облпчју пндојевропскнх корена. Огласујући за једну од највећих погрешака Боаа, Шлајхера, Курциуса п друг., што су арпоп усвојилн етимодошке резудтате индиских граматичара, вели : не може се у радовнма нндиских граматичара тражити веће научне дубине, него што је површан емпиризам могао дати, нпти каких високих н фнлософских тежња већ само ту, да метод граматнчке наставе усаврше. Први су индиски граматичари од граматике начинили чисто практичку дисциндину, као год први хаддејскн астрономи од астрономије. Као што је овима бидо поглавито стало, да тачно изведу деобу времена и године, проматрајући одноее небеских тела, тако је п граматичарпма био гдавни задатак, да очувају правплан изговор не само сваке речи но и сваког гдаса њиховпх светих песама, прибраних у зборнике — веде, међу којима прво место по старости припада Рг-веди. Он на једном месту ведп: зар се арпоп није могло посумњати, да ће у таком необпчно тешком случају природа одати тајне минулих тисућа година, а прп првом додиру, кад то данас, после толико нараштаја не може још поћн за руком, те наука о језику јако има да чека Коперника п Њутона? Не пристајући пп уз теорију детерминатива ни иреФиксације, Рено велп да се корени могу распоредити но облпку у груне, тако да се међу њима нађе увек четобаша, главни, а другн су му Фоне') В. Наука о мнсли, р. превод, 1891., стр. 251. и даље (гл. VII). '-) У Езаауз с1е КпЈдшИцие еуоћШошз^е, Рапб 1886., у Неуие рћПоворћЈдие 1889., г. II.