Просветни гласник

247

равати, пазити на што, а у њииа није остало грага од првобптиог значења дезмдеративнога (в. ЈУћИпеу, 1п(1. (хгатт. § 1040, Персон ор. сИ. 207.). Своје студије о коренима Персон заиршује прегледом добивсних резултата, које смо ми у кратко местимице сиоменули, и изводн, да се јасно може распознатп, како више пндојевропскпх корена пма елемената, што им не прппадају одвајкада, већ су то суфпксалне честпце. А то је могућно разуметп, кад се има на уму тежња пзводних. елемената, да се слевају с кореном у једиу делину и да после тако дпФеренцовани нослуже даље за постајање нових речп Као што је у грч. из х Л I - V оо постао нов корен може се мислити, да су п секундарнп корени као ~кег1- сећи (норед кег-), тегп- 1уз тег-) тртн, Меиз- чуги (,Шеи -) и т. д. постали на нсти начпн ; такав је случај и у лат. ра-зео са секундарним кореном раас- (раз-Шт 1. * ризс-Шт, ра$1ог * разс-1ог). Ови примери, који су посталп у периоди засебних језика, служе као упуство, да и за прајезик, и још у већој мери, претпоставимо таку творбу секундарних корена. Детермпнативе су дакле од две руке: сугласне и самогласне, али за вокалне елементе е, о у 6 ћегеЊего (ст. слов.'бере-шм, и беро-л«. трп. гл прпд. презен.), и (Г у I е 1 к -, епоу р1е , р1о- Персон иели да тешко могу бпти суфиксалнн елементи, па је вољан с Фиком прпдати их кореннма, тако да корени имају двосложну осиовицу. 1 ) Као што на кореп да постану поминалне основе долазе разни наст.^вци, тако исти корен може имати и разних детермпнатпва, на ир. т-к: ог-р-: иг-з- VI Ђгаге, ст. инд. ди-с: ди-с1ћ : ди-Њ сјати, грчX е I - б- : X е X- п- желети , надатн се; илп кад се мењају вокалпе и консонантске детерминатпве: с1г- ет: (1г-и- трчати, Њг-ет-: Ђћг и врети, кључати, д1-ет-: д1-и сленљаватп, збијати у једно (упор. грч. ге- тдсч гт : гогм, ?х- (р/<х/гш : (рХгкл). Неки се пуг само само1ласпа мењају, а сугласна остају : 1ег •. 1г~е : 1гг : 1г-и- трти, бушити, ЊегЊг~е : Њг-1 : Њг-и куватн, вретп; вЈсег- зкг~е- : зкг-г- : зкг-и- сећи, цепати, одвајатп. 2 ) И детермпнатпве се могу пзмеђу себе на разне начнне комбпновати као год и номинални наставци, тако да на тај начин постаје много секундарнпх корена; отуда је ностао онај наизменпчии одношај етимолошки сроднпх облпка корепа, алп којн се Ч К. Вругман у бгишМзз II, 2 НаЈЛе, 2. ГлеГепт^ 880.-881. и д. пристаје на ипотезу о детерминативала, али одиаја од њих „едементе за презенску основу" и пошто то снада у творбу глагол. основа, о томе ће доцније на свом месту бити више говора, в. и 6гип(ЗгЈ88 II. В., I НаШ?, 19.—20. 2 ) Регввоп, ор. С11. Од 211 стр. даље.

| не могу довести на исту основну Форму (Сггипс!1'огш), и то Персон зове варијација корена. Ваља пазити у етимологпсвпм п граматп1ким пспитивањима на ову појаву, јако раширепу у пндојевронскпм језицима; иначе се пде опасностп на сусрет, да с једне стране речи, што се могу из нсте основне Форме протумачити, одвоје, с друге стране да се гледају довести у свезу облици иреко ироблематичних гласовппх закоиа, а разлпка пм нпје у гласов. закопима колг.ко у творби основа. Тако комбинованих детерминатива имамо : 1ег-д : /г-г-д- тртп, 1ег-р, 1г-ер- : 1г-и-р- бушим, тртп, Њег-д : Њг-г-д: Њг-и-д врети ; хкег-1 : зЈсг-и-1, зк-ег-Л, зкг-г-с1- : зкг-г-р- : зкг-и-р- сећи цепатн. Кад је реч о обпчају корена да споменемо мпмогред још мишљење Макса Мнлера и Пола Рењо-а, којп се разилазе и међу собом и од ове детерминативне теорије. Макс Милер у својпм лекцпјама дељаше корепе на примарне, секундарне, терцпјерне, само што он најпространпје корене сматра за најстарпје, а тек гласовним опадањем и променама посташе вростије Форме. На исту се ствар вратпо и у свом делу, од последњих, у коЈем се трудно да мишљење објасни с номоћу језика, и враћа се номинализму, или како он вели номпнизму. 0 самој теорији како су посталп кореии, овде нам нпје место упуштати се, ■) али радц интереса ствари узећемо да у кратко прикажемо како он мпсли о развитку корена. Нрегледав све теорије Пота, Курциуса, Фика и др., он, вели, не може нп једну сматрати, да је у стању иише дати објашњења за санскрт. кореие. Алп на пр. није с раскпда да усвоји спомпњату Потову преФиксалну теорпју, за коју вели да је и америч. лингвист Едгрин местимице усваја, на пр. ЏСгСгН остављати из НА остављати и предлога ип, тако даље усваја Бенфајеве разглобе: УУАУ-УЈ —АУ; УУАШС-УЈ АИК и још додаје п својих, па пр. ТУАСг остављаги, устуиати од И (меште аИ) и АСг — бацати. — У неким случајпма опет пристаје и уз теорију детермннатива, да се у крајњпм гласовима од корена находе остацп од другнх глаг. корена, на нр. р, д, сШ. Алп за то све је то, вели, недовољно, с тога ваља тражити основнијпх и убедљивијих доказа да се објасне санскрт. корени, како их је прибрао Панини п прокритиковао Едгрин. Два су узрока развитку корена но мишљењу Макса Милера: 1-о сукцесивно-фонетичко мењање и 2 -0 дијалектичне разлике још у прајезпку. 1 ) Критику на његове метафизич. ногледе в. у 2м1зсћ Јиг Уб1кегр8усћо1о§1е XX. ВаиЈ, 3 НеП од ироФ. Фр. Мистели-а.

32*