Просветни гласник

246

НАУКА И

НАСТАВА

од корена примарног 1е1-П-, са нстим значењем, а још значи лити: в. дитав. 1е-ји, ст. сл. лћ-ж. Често детерминативе нодсећају на нменске наставке за основу, и према том, како упоредо теку глаголске и именске основе, у неким се случајпма може допустнти, да су се ном. наставци, с основама заједно, употребили у глаголској творби и тако постади, сраставши с кореном, детермпнативе. Номинадног норекда држи Персон да су ове детерминативе: 1. -I- није без нкаке родбинске свезе с партидппским наставком -1о- н с другпм насгавцима, што с овим стоје у свези. Оваку детерминатнву имамо у ст. сдов. У|н>Тт н кратЋ-кг : корен пм у прајезпку гласи *к г ег-1- и значи сећн, тесати, ст. инд. Ђг-т-аИ, 1мг1а руна, кгИ мач, нож; дитав .кегт: кггзИ, у лат. сиНиз; примарнн је корен к 2 ег~, в. грч. хеСдш, дат. сег-по делпти, одвајати; ст. сл. крЂнг и т. д. — Исто тако детерминативно к стојп у свези с наставком -ко-, с1 с паставцпма с (е)г, (е)1, (е)гп, (е)п с наставцима -(е)го, ~(е)1о~, -(е)то-, -(е)по-, којима поггају прпдеви и нартиципи '). Исто то мисди Персон и за детерминатпвно ~(е)$, које може лако стајати у свези с номинал. наставком -(е)$. — Вокадну детермпнатнву г (е1, 1) доводн у свезу с основ. наст. сад. вр. -(е)г о-, -(е)\е-, којп у псто време није без х ) Еао по један прнмер за сваку од ових де^ермпиатива. Ст. слов. сокт. , олази од прајезич кор. ви-ећ 2 -, &и-к г ~, а који се находи у лат. висиа сок, стар. гор. нем. апдап (вапд-еп), ст. сев. герм.: 8Пд а, сисати; лет. 8П ги, 8пк1 дојити, лпт. ш-п-ћ-И пл. вакаг, лат. акећЧ омола; прост је корен аи- у ст. инд. виаипбИ стеже, цеди, ваиа- (8_ота-) сок, ст. гор. нем. 8ои, анг. сако. 8с&ч>, даље у ст. инд. 8и~га пенушави напитак (прста ракнје), авесгско ћи-га напитак, лит. аи-1а сок од брезе, лет. аи-1а, сг. инд. 8о-та- Сома вп-тА млеко, вода, отуда грч. у-Е1 нде кпша н т. д. У ст. с.1ов. чр?)ГЉ споменуг је корен к 2 ег -1~, алн Переон н за први део ћ^ег вели да нпје прост, већ има дстерминат (в) ћ 2 -ег-, значи сећн, цепатп, ст. инд. 8рлг-аИ у компознцијн, у авест. каг- сећи, грч. х(едо), (Тхшд, лат. с егпо, 8Сог-Гит, ст. ир. 8сага1т, одвајам, делпм, ст. гор. нем. 8сегап, лит. аћпш аћггН одвајати, делитп, ст. сл. нргнг. Поред овог корена стављају 8ћ г -е1нриближан значењем: у ст. слов. колк,, кла-ти, лит. 8ћеИп, 8ћ6Ш, грч. <5у.сск-(с грабуља, Су .иХ-цц нож, хоАос нагрђен, лаг. си1-1ет и т. д. Ст. слов. громг и гргмЂти доводи Персон од кор. дЈп' ет- и вели да се находи у грч. Х9*!*њнштати, рзати, %доџгј Х90Џ 0 ? Ш У М , • >ат (гето, ( геиАо , старо гор. нем. да-дпт шкргутање; а нрост је Е' реп у д г ћег: ст. пнд. дћаг-дћага смех, шуштање и т. д. Детермпнатпвпо (е) п по Персону као да пма у слов. звен-, авкнђти, звот, који да стоје у свезп са зовљ, ст. инд. ћаи-аГе зове, виче.

свезе нп с номнп. наставком за основе -г- (ег), -Го-, -Ге-. Налик на ову и детермпнатпва -и- (-еи-, -и-) бида бп у свезп с једне стране с гдагодским наставком за основ. сад вр. -и- (-си-, -и-) а с друге с наставцнма за пменске основе -и- (~еи~) -ио-, -ис-. На пр. за детерм. -г- и т. д. но Персону ст. слов. ри-нху (сЂ -рој) има сроднике: ст. пнд. гг-пк-И, гг-т-Гс тече, г\-уа-1е, г'о-1 текућн, п т. д., ; рч. о о I - г ш крећем, лат. гг-^из поток, гот. ггппа, ст. нем. ггппи течем (пз * гг-пи- о), а примаран би му корен бпо ст. ннд. аг- (у г-пб-И, г-т-аИ) пустити да се креће, нде, аг-па којн се ваља, пдави, аг-паа водоилаван, понлава, нздпв (воде, реке), грч. од-у^-џ!, п едаш пзлнвам, дат. ог-гог постајем, пзвирем. За детерминативно -и- и т. д. пример би бпдо ст. слов. СЈОви, којем би бпо корен к/е)1-и-, у грч. исти корен у у.Иш, лат с1ио, сЛиео. ст. инд. с гб-и, § г пб -и. Нореен је објавпо особиту теорију детермпнатива, јер находп, да је у неким обдицима с иреломље.чом редупликацијом главни извор детермпнатпвама, на пр. диг (ди1) : дигд (ди1д), та1: та1т, гсо1: гоо1ш. Персон сумња да бп се могдо п шта иоуздано рећи о том. 1 ) За пеке се детерминатпве држи, да су ностале од суфиксадпнх делова некпх конјугација п нремена. Тако се детерминативно р мпсли довести у свезу са староипдпскпм каузативама па -рауатг. Већпна ових облика у ст. инд. прииада коренима на -а, тако да је и потребна бпда новотворипа, да бн особпна каузатива изашда боље на видик. Творба је отпочеда од корена на -р: $1а-р- (у гот. 81ај~з) н после дође наставак обичан у каузатпва -ауатг : 8Гар-ауатг, а после се издваја за корен (1а као каузативан наставак: рауатг: Аа-рауатг, (Шарауатг, кзе- (становати): кзе-рауатг, још се може впдетп, да се као каузатпвно обележје одваја -арауатг на пр. јарауатг од јг- победити. Оио з у ст. инд. дезидератива често се доводи у свезу са з аорпста и Футура ет. инд. и грч. јез- И корени иосле с детерминативом 5 добише га из аориста и из дезидератива, процес врдо надик на онај у нашем језику код глагода на -исати у старосдов. и у срп., који постајаху од основа грчких аорпста догматиса-, канониса-, власвимиса-, који начин глаг. творбе особито у бугар.и у сри. би пренесен п на народно земљиште. 2 ) Као таке нримере корена посталих од дезидератива спомињу сг-кИз- старати се о чем, ји-дирз- грдпти, И-Икзиодносити, Јл-ШгаГз- ужасаватн се, т\-тапз одме') Ор. С1Ц стр. 206. 2 ) Мг1'1озјећ, Уег§1. СгагптаИк II., 476. -478.