Просветни гласник

ГРЧКА ДРЖАВА

245

а нарочито под Филпиом Леиим, (1283—1314.) износилп свега 13,589.099 динара, што кад се претвори у данапгњу вредпост пе износп впше од 70 до 80 мплпјупа дпвара. Док је западаа Јевропа била тако без средстава и неорганпзована, дотле је Мухамеданство на нстоку бпло претурило доба његовог устава. Доцнпје је Мухамеданство успело да наново постане јаком и страшвом у турском племеау, које је примпло његову веру п унело у њ нову ратну снагу и нов завојевачки покрет. Но у X. в. лрви његови представници, тј. арављанско мухамеданство, које се од VIII. в. поделпло на впше делова под разним династијама, дошло је до готово потпуног растројства п безвлашћа. Тадањи мухамедански свет састављао је две главне групе држава, од којпх је једна обухватала одавно створене у Шпанији и Афрпцп, а друга мухамеданске државе у Азији. Прве су биле потпуно независне, а азијске признавале су истпна врховну власт калиФе, који је нмао своју престонпцу у Багдаду, али је тај калиФ изгубио, међу тим, сваку стварну власт и ограничпо се на религиозно старешинство. Његова држава, и ако се привидно простирала од источних граница Египта и средњевековне Грчке до Индије, Ивирије п Монголије, у сткари је била распарчана на велики број државица, које не само да нпсу подлежале централној властп, већ су се непрестано међу собом бориле. Отуда долази, да се мухамеданска сила не очекивано смањила и у самој Азији, где је од вајкада била најопаснија по Византијску државу. Све горе изложено допрппоси, да објасни значај који је грчка држава у средњем веку поново задобила. Тај је значај у пстини био много већп, но онај који можемо да замислимо себи из чптања западних историја, које су писали људи, којп нису тачно проучили ствари, или ко,ји су пх пзопачпли. Незнатна мајка осннвача македонске династије, Василија I. видела је једном у сну, мпого пре но што ће њен син постати царем „високо дрво налик на кипарис, са златним лишћем, гранама и стаблом, а високо на круни његовој седео јењен спн*. Та златна палма представља непотпуно величину престола, на коме је било суђено да заседну њен син и његови потомци. Грчка држава је била тада налик више на дрво разгранато, које је својпм гранама прекрилило цео свет. Питајте тај ондашњи свет, па да чујете какво је мњење имао о царевима цариградским! Њихов највећи противник Л.уатпранд назива пх козмократорима (владаоцима света). Дандоло назива њихову државу Дтрегшт итуегза1е". Јермени говоре о њој, да лети као орао и да бојазан од његовог оружја дрма светом. Владаоци иросвктви гдасник 1893.

Франака и других заиадних народа, пошто су дуго времена нмали име патриција, сад се пазивају „ге§ез", а не цареви (васплевси) Владалац Ивирије ноноспо се тиме, што се звао куропалатом двора цариградског; а велики књаз руски, што се звао столником. Владаоци запада, који су се усудили да узму достојанство цара, сматрају се због тога као бунтовници. Сви језици имали су нарочити израз којим су означавали законитог цара. Арављани су га звали „кајсер", Словени „цар", Јерменп „такавор". Он сам назива се царем самодршцем (василеФС автократор). Поданици су његови народ (лаос), људи у правом смислу, а сви остали становници земље илемена, маса, руља (етни), т. ј. нпжа створења. Његова је држава била васелена, а остала земља иустиња. Нема сумње, да је то била претераност, али смо видели, да су сувременици признавали велпчину, која је у тим претеривањима псказана, из чега се види, да та величина није била без основа. ЦРТЕ ИЗ НАУКЕ 0 Ј ЕЗИКУ од ј^ИМЕ јр}. Ј оми-ка (Наотавак) По тпм иоставкама у ст. сл. троудт,, троуднтн « имамо детерм. с1, а без њега би прости корен био у трокж — троутн исти којп у грч. т(>г<т без детерм. н у лат. 1гп(1о с њом, у немач. ст. горњ. пгговаи = нов. гор. нем. ^сг -с /ггеззеп; прајезички кор. Ггеи-с1, 1ги-п. — Ст. слов. ридш, имао бп псту детерм. од простог корена у прајезпку ги (у ги-Тс, ги-д), који је и у ст. слов. рхшд ; прајезпч. облик по Персону геи-И, ги-И, а сродници су ст. инд. гипаИ и гб оИ И = јадикује, плаче, лат. гисЈо ричем, литав. гап&а тужбалица. — У старо слов. м«кд(>ћ има прастарн корен теп-<Њ-, с којим су у свезп ст. инднс. те&ћаз мудрост, грч. -џегдчоц, -џидеТр, литав. тапЛгиз, стар. гор. нем. тип1аг; првп је корен теп: ст. инд. тап-уа1е мисли (д. л. ј.) и т. д. у ст. слов. ш>и-итн — мкн1ж, лптав. тепп гптИ, тгпеИ сећати се, опомињатп се. Персон и за д у ндљ —нтн вели да је детермин. порекла и упоређује с овим грч. прим. Хд-џсс ход, лат. И-ег, И-пег; литав. ег-т. Детерм. се и находи у старосл. нрн-лкнљ (из * ирилЂа -н&), од којега гласи пракорен 1е{-р~, И-р намазати, у ст. пнд. пр-, млађе Мр- Итр-аИ маже; грч. /.Стта ?.1ло$ маст, Ашадод сјајан, готско М-1еИап остати, држати се, литав. И-т-рп, ИрИ: 32