Просветни гласник

244

паука и настава

су имадп добра и предводили тематску војску у иреме рата, и обавезу, да прилажу на случај откупа од војиичке службе. Осим тога, имали су, бар у оваквим нрплпкама, неке војне дужпостп и више свештенстио и митрополпти. С друге стране били су изузети од сваке обавезе онп обавезпици, који су имали царска звања, јер онн, као што се по себп разуме, ие би ни лично ишли у рат, остављај\ћп иоверена им звања. Даље су били пзузети морнарп, који су ваљда већ били у рату, као и онп, који су се бавили ловом пурпурпих шкољака и нрављењем хартије, да се не бп напуштала по државу тако корпсна пндустрија. Врло је значајно, даје Пелопонпс дао тада 1000 убојних коља. Мора да је у то доба сгочарство бпло врло развијено, док је данас целокупна грчка краљевина прпнуђена, да са стране купује све коње за своју пначе малобројну војску. Алп, с друге стране, не можемо да не обратимо нарочиту иажњу на жалосну околност, да су читаве теме ослобођене од војне службе, што је сведоџба, да је војнпчки дух из дана у дан све више нестајао међу становништвом. Отуда је потекло опет то, да је држава све вншо и више била принуђена, да се служи страним најамницима, који су временом све више бројно јачали, што је пзазвало све штетне последице таквог начина састављања војске. Осим редовне војске, о којој смо до сад говорили, спомињу се и неки нарочити војпп одредп о којима нам ваља нешто поменути. Казали смо већ да су потпуно сиромашии обвезници били увршћени у иослугу или у лако наоружане. Међу тим, вели глава 49. II књ. Церемонпјалника, узимали су се п тзв. Ја%они као чуварп градова. Под тим -им ; нек!т од новијих писаца разумеју, због сличности имена, претке данашњих Јакона, потомке слободних Лаконаца. Други опет, а нарочито Хопф, држе, да су Јакони, ван сваке сумње, Словенп. У војсци псточне царевнне, бно је још један други војни одред, тзв. Мардаита, за које се вели, да су потомцп оних Мардаита, који су се у VII веку тако храбро борили иротив Мухамеданаца око планине Л.ивана. Фалмерајер их је прогласио за ирегке данашњих Манпата (стр. 307. и 321. III св.). На основу тога, што се у IX и X в. спомињу Мардаите у Пелопонису, а име Маниата, по њему, није нншта друго до превод речи „Мардаита", чији је корен цадд прапског иорекла и значи „бесомучаи.". Алп смо и на другом месту казали, да озбиљан човек неће никада веровати у такво порекло Маниата. Прво због тога, шго се у IX веку спомпњу у Пелопонису, у исто доба, и Мардаите и становници Мапне; кад би, дакле, ови последњп били

погрчени нотомци првпх, то би се тешко могло објаснити, како су могла та два пмена постојатп упоредо на једном истом простору. Осим тога, Мардаите се спомпњу у X в. пе само у Пелопонпсу, већ п у Малој Азији као и у темама нпкопољској и кеФалонској. Даље, данашње име Мани пзговарало се у X веку Мапна, као што смо мало час поменули, и није се употребљавало само у Пелопонпсу, већ га налазимо и у Тесалпји, близу Метеора, и на обалама Далмације, јужно од Котора т. ј у пределима, где се нпкако не сномпње, да су се Мфдапти наседили. Но сумњамо и то, да су сви они одредп Мардаита, којп се спомињу у X в , били потомци оних 12.000 Мардаита, којп су нре 400 г. били пресељени из Сирије у унутрашњост царевине. Вероватпије је, да су то име задржали неки одреди, који су сачували оружје и начин борења старих Мардаита. Вештина тих трупа у постављању заседа п изненадним нападима ирешла је у пословпцу, тако да се и за осталу војску говорпло, да се борнла као Мардапти, кад је нешто слпчпо извршила. Каква је била редовна нлата војске ие знамо тачпо. У гл. 44. п 45 , III књ. Церемонијалннка очувало нам се неколико нлатнпх снискова разних одреда, који су се палазплп у рату; алп се ови спискови односе на плату сваког војног тела, којеје учествовало у рату, не разлпкују чинове од војника, нити одређују колико је трајало ратовање, тако да не можемо да закључимо према тпм подацима, колпка је бпла плата, која је долазила на човека. Па при свем том, ови подаци имају нечег ноучног, ма колико да су непотпунп. Из њих сазнајемо, да је плата тзв. главпе царске војске била већа од плате тематске војске. Даље, да је у неким темама плата бпла већа но у другнм. Осим плате, војници и чинови, који су полазили у раг, добивали су и пзвесну ванредну накнаду, која се звала , ирохреон " (на путне потребе), која је била разна према труиама и прпликама. Поговор. Таква је била организација државе, иа коју се македонска династија наслањала п помоћу које је успела, да грчку средњевековпу државу подигне и одржи кроз готово два века на внсини допста сјајној, и да јој осигура глас најјаче државе у тадашњем свету. Европске државе нптп су имале тада довољпо средстава нити управу, која бп одговарала њиховом задатку. Да би дали неки појам о њиховој слабости у том погледу, навешћемо, да су годишњи приходи Француске, не у ово доба, кад још и није било централне власти, која бп колпко толпко била достојна тог имена, већ у XIII веку, кад је први пут утврђена монархнја,