Просветни гласник

грчка држава

248

морнарске обвезнике у теми егејског мора, самоској, кивириотској, док су остадн морнарскн обавезннци могли нмати имање у вредностп од 2 литре. Никифор је тражно у опште вредност од 4 лптре, ' а код кливанофора п еаилоринифора т. ј , као што је највероватније, код оклопннка коњанпка тражило се посебице имање од 12 литрп злата, Сва та имања могла су се само у ванредним приликама отуђпти и докле ппје настала застарелост, сопстве[1ик је био у праву, да себи поврати о гуђено имање, са накнадом или без накнаде, према околностима. Али сва та наређења нити су могла да потнуно поврате сгара војничка имања нити да их за у будуће одрже неокрњена. Прво, по смртп војника његово добро прелазило је на његове природне или тестаменталпе наследнике, а како се могло деснти, да пма више наследника, то сваки од њих пије имао довољпо нмања да од свог дела подмирп његову војничку спрему и пздржање. Осии тога, впше пута илп се никако није усиело, да се војппчка имања врате њиховим старим сонственицпма, пли се у томе успело само делнмице. Због евију тих узрока непрестано је смањиваи број војнпка, који су били у стању да потпуно одговоре својој обавези, те тако су посталеразне врсте обавезнпка. Прво, санаследнпцн, који нису били у стању, да сваки за се одговоре војној обавези, морали су свп скуиа давати једног војпика и дати му заједнпчки војну спрему и издржање. Такви су се обавезници звали синдоте (приложници). Друго, који нпсу имали иотпуно проппсно имање, већ су неколицина њпх заједнички спремалп једног војника звалп су се синтелесте (суплатежницп). На по- летку, војнпцп, који нису имали никакво имање, дакле нотпуно сиромашнп, узималп су се у војску као лако оружани илн као послуга војсци. Баља међу тим прпметпти, да се нигде не одређује имање за пешаке, већ само за коњанике п морнаре. Јасно је, да су у том погледу нзвори недовољни, јер у таквој организацији војске немогућно је било, да и за пешаке није било одређено некакво, ма и најмање, непокретно имање. Осим тога, казали смо горе, да је за коњанике и за морнаре у теми егејског мора, самоској икивнриотској било продисано непокретно имање од 4 лптре, а за остале поморске теме од 2 литре. Константид Порфпрогенит објашњује ту разлику између морнара тих тема тиме, „што су морнари првих тема (Егејског мора, Самоса и Кивиреотске) имали да испуне тешке обавезе тиме што су имали њихове сопстзене лађе (автостоле) и весларе (автерете) којима су сами управљалп, док су они којп су служили на царским и осталим лађама бплп под платом, па је за њих уобичајено,

да се тражи имање од 2 литре, што и нама изгледа да је довољно". Из тог објашњења могли бисмо допекле да закључимо, да се од осталпх морнара тражило мање имање, јер је за морнаре на царскпм и осталим лађама доказано, да су морнари на ирвим билп под платом, а други су били или такође под платом, или су били одређени на лакшу службу, док су морнари Егејског мора, Самоса и Кивириоти свосили све своје дужности из својих средстава. Алп ћемо у скоро пмати прнлпку да се уверимо, да су морнарн те трп теме билн под платом за време рата, док се, на против, остали морнарн, бар јеладске теме, не спомињу као да су под платом. На иослетку у 49. гл. књ. II. царског церемонпјалиика захтева се, да један коњанпк мора имати непокретног имања од 5 литрп или бар од 4, а царски морнар 3; и тако се не слаже са садржином 8. Новеде Коист. Порфпрогенита. Како било да бпло, друга велика мана те војне оргаппзације била је, да су се обавезници ослобођавалп личне службе плаћањем у повцу и давањем других војиих иотреба. Тако нпр. у гл. 51. п 52. списа Константина ПорФпрогенита, упућеног на његовог спна Романа, чптамо, да су у год. 935. за време Романа Лекатпна Пелопонесци, који су требали да пођу у Италију, тражплп да се ослободе од испуњења те обавезе давањем новца и других потреба. Стратиг теме био је тада нротоспатарије Јовав Протевон, који је поднео ту молбу цару. Њихова је молба одобрена и решено, дададу 100 литри злата т. ј. 108.400 драхми тадање монете и 1000 опремљеннх коња. Тај је новац платила цела целопониска војска т. ј. свп обавезници полуострва, тако да је свакп нлатио по 5 номнзма, пзузимајући сиромашне, од којпх су по двојица давали 5 номизмп. Коње су дали ови •. митрополитн коринтски и патраски по 4, владпке тема по 2, протоспатарпја по 3, спатарокандидати по 2, спатари и стратори по 1, царскп и патрнјаршки манастири по 2, архпјепископски, митрополитски п енископски по 2, а спротни манастири два по 1. Мориари, који су имали царска звања, скупљачи пурпурних шкољака, произвођачи хартпје, нису давали коња. „Осим тога, ПорФирогенит вели, да је за владе његовог оца Љва протоспатар Л.ав наплатио логарион (војнпцу) од оних којп нису желели да иду на војску". У другој опет прилици прича се, да је за време истога владаоца „магистер Јован .Јеладас наплаћивао логарпон од западних тема". Из тих извештаја види се, пре свега, оно што смо н сами горе приметили, да су оспм војника, у свакој теми били настањени и војнп чинови, који