Просветни гласник

242

наука и настава

Копстантина и Ромапа, посдато је, по 40 гл. царског церемопијалнпка, пз теме харпедикнјеле, (која се овде први пут спомиње), 276 чпнова п 428 војника. При експедицији у Лонгобардију, Традисијанци п Македонцп послади су 202 чина и само 700 војника. Из друге једне теме пшли су само чинови и вође а ниједаи војник. Ако у овом последњем случају ппје био какав нарочити, нама непознатп узрок, оида нам ваља претпоставнти, да је зло, да пма много ОФНцира а мало војнпка, постојало код нас од старина. Такво устројство тематске (обласне) војске има неку сличност са установом Феудализмл, која је у она доба завладала на западу, а нарочито иоказује, да је и на истоку као и на западу пмовина земље била основа војничке обавезе. Али су се те две установе разликовале опет тнме, што је Феудални спстем бпо као пека хијерархијска копча између владаоца и поданика, а у Источној царевини становници војничких добара зависили су непосредно од једног и јединог господара и то цара. Већа је, као што изгледа, сличност између византијског и шведског система, којп до данас постоји и о коме ћемо, као врло мало познатом, проговорити нешто више. Провинције краљевиие Шведске иодељене су у мале кругове, од којих сваки има да да државн једног војника, који је за то добивао пзвесно имање на нздржавање његово и његове нородице од тог круга. Осим тога тај му је круг и пначе помагао, нарочито тиме, што му је давао војничко одело, које се обнављало сваке 2 године, а народно одело и оружје падало је на терет државе. За време мира војник је обрађивао своје добро, а могао је радитп и друге корисне радове, а нарочито на државним грађевинама на надницу, која му се одређивала према месној цени. Кад је полазио у рат, добивао је плату од државне благајне, а његово су добро обрађивали остали земљорадници круга коме је прппадао, који се у исто време старао и о његовој породици. Војника помаже његов круг и за време трајања великих годишњих вежбања. Одређени за војнике служе док су способни за то, а кад одслужи, онда круг обично прима на се издржавање његове жене п његове малолегне деце. Војсковође, ОФПцирн и нижи чиновп те војске уживају сваки извесно државно добро,које носи приход, који је одговарао рангу уживалаца. Добро војсковође даје 8 — 10.000 Франака годншњег прихода ; добро пуковника 5—6000, мајора 3000, па и најнижи официр (чин) добива од свог добра преко 500 дипара. Само је добро било везано с рангом уживалаца њихових, тако да је онај којп је ранг

мењао у исто доба мењао и добро. Осим тих добара бпло је н других. чнји су сопственици бпли дужнп да даду једног коњаннка и спрему с оружјем и коњем за њега. Овако је састављен највећп део шведске војске. Овај део војске, који се зове гткИа, броји 34.000 људи, скупља се годишње у месецу јуну у логор н веџба се у Љему 21 дан, а стајаћа војска, коју састављају артпљеријске регимеите и владалачка гарда, нзноси само 8000 људи. Враћајућм се иа устројство, које јепостојало у византпјској царевпин, морамо признати, да је имало многе зиатне мане. У првом реду, услед таквог устројства већина је становника била ослобођена од војне службе, тиме се знатно смањивала снага државна. Ну п у самом тако суженом кругу обавезннка поткрале су се многе злоунотребе. Стратази су често нрнсвајали имања војника и ослобађалп пх од војне службе, а на место њих узималп људе „купљене, лене, без војне спреме, нлашљивијеод зечева, а грабљивије од курјака", као што узвикује у својој 8, Новели Константин ПорФИрогенит, који су им служили да изпуђавају новац од ноданика, кад пису ималп (могли) непријатеља да приме, кога би ноглп уценити' 1 . Често се дешавало п то, да су и други људи од уплпва по провипцијама постајали господарнма војничких добара, на разне начине, те тако лишавали државу њених обвезнпка, који су, кад су остали без пмања, одлазили на друго место, или, н ако су остајалп у земљи, нису били више у стању да одговоре својој војној обавези. Због тога су цареви из македонске династије предузели у X веку да разиим наређењима врате у колико је било могућно војкичка имања (стратиотопије) њиховим старим господарима и да у будуће спрече њихово отуђивање. У тој је памери Роман Л.екапин у његовој 5-тој Новели од год. 922. наредио између осталог „да се сва војнпчка имања, која су од 30 година на овамо, ма на којп начин, отуђепа или, која би се у будуће отуђила, бесплатно повраћају нодобавезу и дужност војннчке службе, која је с њима скопчана, осим, ако бп и после отуђења војнику преостало толико колпко би било довољно за образовање једног новог војничког имања. Јер у колико недостаје имања за то, у толико се отуђење ништи". Много ошпирније говорп о том већ поменута 8. Новела Константина Порфнрогенита (944—959), а на основу те Новеле, издате су и друге од тог истог Константпна, Романа млађег и НикиФора Фоке, које у главном ово наређују: добра, која су аод војничком обавезом, морају имати вредност од 4 литре злата, што је важило и за коњанике и