Просветни гласник

ГРЧКА

241

Делша на стару, средњу и нову. Задатак етерије је био „да чува владаоца од сумњивих лпца". Њеп старешина. велпки етеријарха, бпо је једап од пајвишпх достојанствеаика драсавних. Екскубити су били састављени, као што се види н из значаја те латинске речи, из чувара краљевих спаваћих соба. Може бити да су некада екскубитп или екс кубитори имали задатак, који је доцнпје повереп етерији, а доцније је остало само као пме за једно одељење царске гарде. Тако исто не знамо, какви су били посебни задаци одељења Аритмос и Икаиата. Оба се ова одељења ретко спомињу по хронограФима. Под год 858. спомиње се Лав Л.алакон као доместик Аритма. Такође виделп смо Никиту, унука цара НићиФора, којп је именовап за старешину Иканата. Остала царска војска делила се у два велика дела т. ј. источни нли азијски и западни или јевропски, иад којпма су бнла два највиша стратига у држави т. ј. доместик над источним схолама и доместик над заиадним схолама. Ну п међу овом двојицом први је бпо вшпи од другог и сматрао се за пајвише достојанство у држави. Највиши заповедник Флоте пазивао се Друнгаријс бродовља. Један део Флоте рекрутовао се такође пз странаца, нарочито Руса. Једно важно одељење Флоте биле су тзв. лађе потпаљачпце т. ј. лађе, које су биле наоружане течном ватром, чпју су тајну имали још само напш преци. 0 начппу рекрутовања војске и Флоте немамо довољних и јасних података. Неоспорно је, да су страни најамници, који су се званично називали мистофорици ([и<т&осро(>1х6г), састављали замашап део војске, изузимајући етерије и царску Флоту. Ти су најамници били, осим већ поменутпх Варјага и Руса, Енглези, Франци, Немци, Бугари, Алани., Авазги и од XI в. Турци. Алијетакође неоспорно, да је највећи део војске, а нарочито сва војска у темама, била састављена од урођеника. Но сви урођеницп нису били војнички обавезници. Целокупно домаће становништво делило се у грађане и војнике, од којих ирви нису никад били војни обавезници, али су одржавалп државу порезама, које су плаћали, а други опет нису нпкакву порезу плаћали, али су је њиховом крпљу одржавали. Ова је разлика толико завладала, да се у државним наређењима прави разлика из.чеђу грађансках и војничких ку&а. Узроци ове разлике бнлп су стари. Још у прво време римске царевпне, војници, који су служплп по пограничним местима, а делнмице и унутрашњости, добивалп су у место шате земљу, ослобођену од сваке порезе и терета, изузету испод сваке забране н неотуђиву, али под обавезом за поседника, да служи као војнпк, а на-

рочито да брани границе. Тако су исто добивали често такве земље п пслуженп војнпци, под условом, да и њихови синови врше ту исту службу. У VI в., под Јустипијапом, ова се установа још више развила, јер је тај владалац подигао многобројна мала и велика утврђења по целој земљи, од Дунава до Корпнтског земљоуза, а у Азпји од Црног мора до персијских граппца, а чување њихово, по свој прилпци, поверпо војницима, који су добиди војничка имања у околини таквпх утврђења. У почетку IX в. видели смо цара НикиФора где подиже такве војпичке насеобине око свих оних крајева Тракпје, Македоније и Јеладе, које су Словеии били заузелп. На тај начин постојао је по целој држави многобројан ред људи, који су добпли у својину државну земљу , која се чесго зове царском земљом, под условом, да служе као војници онп п њихови наследници, п од тог реда људн састављала се домаћа војска. Остали стаповнпци били су, као што изгледа, потпуно ослобођенп од војничке службе. Огуда је нодела на војнике и грађапе, на војничке и грађанске куће. Од тпх обвезника састављале су се тзв. нарочите теме т. ј. тематски легиони и бродовље. У том смеру, у свакој теми довољан број људи, уживали су као сопственици делове државног пмања, и из чијих су прихода могли подмиривати своју прву спрему за ратовање на суву или мору. Са ступањем у рат примали су од државе плату за цело време трајања њпхове активне службе. Закони, који су нам се очували о томе, говоре само о имањима простих војннка и морнара, али из других текстова може се извести, да су се у свакој теми налазили и многи већи сопственици, који су имали почасну титулу протоспатарија, спатарокандидата, спатарија, спатора, који су, с једне стране, служили као војне старешине у војсци илп флоти , а с друге стране састављади помесну арисгократију, која је више пута била од важног утицаја на судбину провинције, Војничке старешине теме били су: стратизи, турмарси, друнгарији, комити, кентарси, стотинари, друнгарокомити или декарси, а по поморскнм темама аротокарави и навклири. Заповедништво (штаб) се састојало из старешине штаба, комитатис курпис, харпугарија теме т. ј . главног иптенданта, и доместика теме, који је помагао стратигу, кад је бпо присутан, а заступао га, кад је бпо у одсуству, Разни су нодаци о бројној јачини поједпних тема. Као што изгледа, највећи је број био 10.000 људи, а толико је ваљда било и у списковима теме. Но од гог се 6,'ОЈа много мањи број слао ван теме. Ирп експедпцији критској, која је била за време