Просветни гласник

240 НАУКА

у средњој и западној Јевропи. Сви ови нредмети или бар већпна њихова, слати на све стране тада познатог свега, изазвади су са сввм ириродно притицање неизмерних иовчаних капигада у државу, услед којнх су се јавни и приватнп приходи у држави понелн до сума, које данас изгледају баспословне, а које међу тим нису необјашњиве, кад помислимо на еа свим изузетни положај те државе у тадашњем свету. У исто доба ваља пам прпзнати, да је тада нанлата порезе, било непосредне илп посредне, редовне или ванредпе, била у оно доба теретнпја но данас. Порезе, које обично налазпмо по хронограФима, јесу: на земљпште, редовна п ванредна, днмнпда, асрикон, даринске и пристаничне таксе, порезе на стоку, таксе за акта, пореза од наслеђа, од нађеног блага, пореза којом се замењивала личиа служба у војсцп. Али шта је све то било, према оним небројеним обавезама, које су падале на становнике провинција, и чији нам је бескрајни и иеразумљнви списак сачувао Алексије Еомнин у његовој 30. новели? Заиста се може узети, да становницп грчке источне државе нпсу нлаћали порез, као становници даиашњпх цивплизованих држава, према некој нравилној стопи, ко.]а је одговарала њиховим годишњим ирпходнма, већ много теретнпје, према личном нахођењу владаочевом и према наступелим ванредним приликама и потребама. Али нам ваља приметити оно, што смо већ казали, да је ово оитерећење, ма колико да је било тешко, имало своје граппце т. ј. нпје никад било толико, да онемогући трговачки, пндусгријски и у опште радни (прпвре/1ци) живот. Кад би бпло друкче, онда би било немогућно, да византијска држава онстане 700 п више година и да непрестано у целом том размаку времена непрекидно прима онакве огромне приходе. Људи су, дакле, у то доба плаћали много веће иорезе но данас и то нам помаже доиекле, да објаснимо како је источна царевииа у то доба имада ириходе, који су већп од нрихода најбогатијпх и најбоље унрављаних народа модерних. Зар нешто гако слпчно није било и у старој персијској држави ? Провинције те државе, по подмирењу свију потреба државне службе, а нарочито војске и двора, давале су редовво царској благајници годишњи приход од готово 120мплијуна тадашње монете, што сигурно претпоставља, да сви државни нриходи нису билп испод бООмилијуна. Кад је дакле персијска држава, која није нмада ни трговачки ни индустријски значај средњевековне Грчке, давала толике порезе, не видимо зашто би било невероватно да пх даде држава, којој су на челу стајали цареви у Цариграду и која се још налазила у онако ванредно новољним приликама.

НАСТАВА

Војска. После купљења порезе војска је била најглавнија брнга државне управе. Цареви је називају час десном руком, час главом државе, као што се то впди из 8. новеле Константина ПорФИрогенита. А кад ,је цар говорио војсци, онда је поздрављао војнике с речима: „браћо, јунаци, браћо моја" (стр. 231. и 232., III. св. овог дела) или их је назавао „децо моја", као што се види из додатка књ. I царског церемонијалиика, а њихове жене „кћерп моје°. Прп доласку царском у логор, војницп су му излазпли три миље на сусрет и поздрављали га, а он је свакој легији и теми одговарао: „Боље вас нашао. Какосте? Како су моје кћери, ваше жене и деца ? Како сте на путу нровелн ? Труднте се, војницп Христови и децо моја, да иокажете, кад дође час, вашу храброст и јунаштво, а ирема Богу и царству нашем праву верност и љубав итд." Овај додатак препоручујемо н нашим књпжевницима на читање и проучавање, јер у њему нма много речп из данашњег простог језика, које су се још онда употребљавале, нпр. (Ј(рссхта (месо од заклане стоке), хд^адкх (ован), ауе&абкх (чопор волова), пхм%п аХоуа (мрцине и т. д. Војска и Флота биле су подељене на два засебна дела: 1- иа праву царску војску и Флоту, која је била састављена из тзв. легиона и царских бродова , и 2 иа теме и тематске бродове. Легионе п царске бродове скупљада је и опремала централна управа, а теме и тематске бродове стратизп појединпх тема. Осим тога, царска је војска бида стајаћа, а тематска је бида сведена за време мпра на број, који је бно пеопходно потребаи за одржање јавног реда и сигурностн, и повећавала се само за време рата, али су тада биле врло велпке размере, јер видимо и видећемо од времена на време војске, које се шаљу нротив непрнјатеља, од 100 000 и 200.000 људп и Флоте од 1000 ратиих бродова и 2000 товарних лађа. Л.егиони су били састављени 1) из схола. Тако су се некад звалп легпони царске гарде, али су се сада тако називала у опште војничка одељења царске војске; 2) из царске гарде. Спомнњу се много више одељења царске гарде: Етернја, Екскубптп, Аритмос, Иканати. Етерија се састављала већим делом из сграних најамника, а нарочито Варјага т. ј. Скандинаваца, чије се прво име Варјага — на послетку, одржало као главни назив за царску гарду састављену из страних најамника. Али у ово доба, ово се одељење звало Етерија, као што смо раније казали, и делило се опет у велику, средњу и малу етерију, што донекле подсећа на поделу царске гарде нод Наподеопом I, која се