Просветни гласник

ГРЧКА

ДРЖАВА

239

да се горња сума уснојп, ма колико даизгдеда да Је претерана. Имади смо већ ирилику да иаведемо сведоџбу Еврејина Венијамива Тудела о ириходииа, које је само Цариград давао у XII в. државној бдагајннци. Венијамин Тудела, који је посетио византијску царевину за вдаде Мануила Комнина, дивећи се, нарочито, дуксузу и веделепности пре> стоиице, тврди, да је Цариград но подацима, које је добио, плаћао цару дневно 20000 златника, што се наплаћивало од дућана, механа, пијаца и од многобројних трговаца, који су се у њу стицади сувим и морем од Багдада, Мидије, Персије, Египта, Падестиие, Русије, Угарске, крајева печепешких, Италије и Шпаније. Дакде, 20000 златника на дан износе око 160 милијуна драхми годишње. Кад је сам Цариград давао тодико, онда није немогућно, да је остада држава давала још 500 мидијуна, нарочпто у X веку. Цариград је био истина најбогатија и највећа трговачка варош у држави, али није бпо једина богата и трговачка варош. 0з чваничног списка вароши, у којима су Комиини доцније донустили Млечанима, да подижу трговачке колоније, видп се, да су тада, осим Цариграда, постојале ове важније трговачке вароши : у Азији: Л.аодикија, Антиохија, Мамистра, Адана, Тарсос, Атадија, Стровилос, Хијос, Теологос, Фокеја; у Европи: Драч, Авлона, Керкира, Воппца, Метони, Короии, Навпдион, Коринт, Тива, Атина, Евија, Димитријас, Тесадоники, Хрисоиодис, Перипсорпон, Авидос, Редеспос, Адријануполис, Атрос, Ираклија и Силиврија. Ваља приметпти, да се овде спомињу само оне трговачке тачке (места), у којима су Млечани основали трговачке насеобине. Ади је познато, да су у држави биде и многе друге валше трговачке вароши, нарочито на обадама Црног мора, на Кипру и на Криту. Од ових вароши и острва сам Крф плаћао је државној благајни у XII в. око 1,600.000 драхми т. ј. готово 9 милијуна наше монеге впше, но што данас грчка краљевина прима од свпх Ј. острва. Атина и Тива биде су вароши тако богате, да су мало за тим руке атинске, чија је власг обухватала само Атину и Виотију, могле да држе један од најсјајнијих и најведедепнијих дворова у тадањој Европи. И принципи Мореје нису живели с мање сјаја, благодарећи благостању и трговинп Навплије, Коринта, Патра, Короие, Метоне, У1акедемона и многих других варошп подуострова. Један незнатан део око Никеје, у Малој Азији, не само да је био у стању да оснује једну од најјачих држава истока, нод Л.аскарпсом и Ватацем, већ је у брзо освојио Цариград. Крит, Кипар, Хијос, Родос, Лезвос, Наксос били су з>раначке кнежевине, више пли мање самосталне, све

на гласу са њиховог богатства и снаге. У Епиру, Тесалпји, Акарнанији п Етодији Михаило Ангелос Комнин, који се звао десаотом јелчдским, основао је државу, која је успела да се одржи на дуго времена у равнотежи према целој сиди Франачке државе па истоку. Шта је, дакде, чудно, ако су све те земље, уједињене под скинтар влададаца византијских, могде да дају главном логотету помеиутп великн годишњи приход ? Па онда, како ћемо друкче да објаснимо оне огромне уштеде, које су могли ио жељи грчки цареви одвојити на страну у то доба, пошто су нодмирени сви трошкови на унутарњу управу, спољне ратове п подигнуте многе и ведедеппе зграде ? ТеоФило и његова жена Теодора скупплп су благо од 1000 товара здата и 3000 сребра т. ј. на 140 милијуна драхми тадашње монете, што чини данас 700 и впше милијуна. Васплпје Бугароубнца оставио је 250 мидијуна драхми, што чипи више од милијарде п 250 мил. драхми данашњег новца. Тешко је посумњатп у постојање тпх уштеда, јер их посведочавају многи сувремени иисци. А кад то стоји, не би могућно било да појмимо, како би могле постати такве уштеде, кад не бпсмо у исто доба усвојили, да су годишњи приходи бнлп онолпки, колике смо горе рачунади. Али и друге неке околностп доприносе објашњењу оне огромне суме годишњих прихода. Виз. царевнна,нарочито доХ1в , стајалајепрема остадој Јевропи и великом делу Азпје и Африке, у погледу индустрије и трговине, не онако као што данас стоје према осгалом свету Енглеска, Фрапцуска, Рерманија, Северна Америка, свака за се, већ као све те у погледу индустрије и трговине најразвијеније земље скупа. И допста, тада се само у источној (Грчкој) царевини справљала већина нредмета дуксузних, па и обичног угодног живота, што их је свет потребовао и много градиво, нужно за справљање тих предмета, само се у њој неговало и производило. Читалац се сигурно сећа пурпура, свиде, ланеног и памучног платна и сваковрсног вуненог ткива, од којих смо видеди, да је у IX. веку тако лепе иримерке слада из овостране Грчке у Цариград богата удовица Данпгнда нз Патра, н који се, међутим, нису правилп само у правој Грчкој, већ и по многим другим местпма у државн. Осим тога, у њој су се вештачки израђиваде златне, сребрне, бакарне, земљане и дрвене ствари. Даље, разноврсни предмети од скупоценог камена, као онлкса, адабасгра, крпстала, од стакла и од другог градпва, којим су се украшавале куће ведикаша и цркве или који су биди намењени за оишту употребу колико толпко имућних људп на северу, истоку, југу, а нарочито на западу Грчке Царевине 31*