Просветни гласник

238

науеа и настана

искрено радујемо свакоме напретку своје северне браће, у чијој снази гледамо залогу оистанку и бољој будућности свих осталих словенских народа. 21. јуна 1892. год. Петроград.

ГРЧКА ДРЖАВА И ЊЕНЕ УСТАНОВЕ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ МА^ЕДОНС^А ДИНАСТИЈА (једна књпга ИЗ папаригопујова дела: „ НСТОРИЈА грчког народа") (СВРШЕТАК) Финансије. Делокуппа снага, коју је горе изложени мехапизам концентровао у руке вдадалачке, пмала је као главни смер, стварање оипх двају средстава, којима се могла једиао држава одржати, т. ј. што обилатије утицање прпхода у државну благајну и скупљање што јаче војске и Флоте. Што се тиче суме порезе, која је текла у државну благајну, можемо смело рећи, да је мало држава на земљи, које могу да покажу онакве успехе, којима се морамо дивити, као што пх може показати наша средњевековна држава. До сада смо о томе судили само по некпм делимичпим подацима, као на пр. ио прпходпма Дариграда, уштедама разних царева н другим сличним околностпма. Ну сад ћемо овде иавести један доказ о целокупном годишњем приходу државе. У првим годинама XIII в., кад су западњаци завладали Цариградом, говорилп су сами, да је Балдуин, наименовани цар нсте државе, имао дневни приход од 30000 златника. Хопф , који сматра ту суму као цивиллисту, држи, да је толика сума са свим невероватна. Но јасно је, да ту није била реч о цивиллисти, јер 30000 златника на дан чине годншње око 160 мнлпјуна драхми. А пошто не може бити говора о цивиллисти, вероватније је, да је говор био о годишњим приходима цара Балдуина. Па ипак то неће бнти онај приход, који су Балдуин и његови наследници могли стварно да скупе, јер су, са њихове луде невештине, њиховп годишњн прпходи одмах спали на врло незнатне суме, а за кратко време толико су се смањнли, да су ти наследници Јустинијана, Василија н Комнина дошли до тога, да нису нмалп ни насушеи хлеб. Сигурно је, дакле, да се овај податак односи на оне приходе, које су некад грчкн цареви купили од земаља, које су у то доба потпале под

власт Балдупна. Те приходе могли су западњаци најбоље сазнати из књига главног логотета, које су нашли, кад су овладали Царпградом, и у које су, са свим природно, загледалн ради свог управљања. Усвојимо ли ово тумачење, а морамо га усвојити, јер ио овоме важном предмету немамо повода за какво друго, онда можемо приближно да одредпмо целокупну суму прихода државних. Казали смо, да 30000 златннка дневно нзноси 160 милијуна драхми годишње. Ну Балдуин је добивао само четвртпну државних прихода. Дакле целокупна сума прихода државних може се прпближпо рачунати на 640 милнјуна драхми. На првп ноглед, ова сума изгледа заиста огромна. Нарочито, ако помпслимо, да је релативна вредност новца била у то доба много већа но дапас, услед чега 640 милијуна равпи би били данашњој сумп од 3 милијарде. Такве годишње прпходе немају нп Енглеска, ни Француска, ни Северна Америка данас, кад је онште благостање тако умножено и кад се Фпнансијска унрава тако усавршила. Осимтога, податак, на основу ког смо одредили ту суму, датпра из почетка XIII в., а, у то доба држава ппје имала ни близу обим, који је имала у IX и X веку. Већп део Мале Азије заузели су Мухамеданци. Доњом Италнјом су завладали Норманци. Крсташкп ратови нанели су велике штете, које су морале утицати на смањивање државних прихода. И што је најважнпје, колоннје, које су основали у Царпграду н по другпм местима Млечани, Ђеновљани и Пизанци, добпле су толике иривплегије о осдобођавању илп смањиваљу данка, да је услед тога морало наступптп смањивање државеих прихода, а нарочито царине. Ако бисмо, дакле, усвојпли, да су уХПвеку, када су наступили толпки узроци смањивању државпих прихода, псти опет износиди 640 милијуна и више динара тадање моиете, онда нам ваља претноставити, да су приходи у IX п X веку били несразмерно већн. Али онда постаје са свим неразумљив тај Финансијски Феномен. Највероватније је, да су се Франци при оцењивању прихода послуашли рачунским књигама не последњнх већ мпого ранијих времена. И то је тим вероватније, што су ти~освајачп држали, да им ваља освојпти целу Малу Азију и целу Сприју. Али н кад бисмо узели да је тако т. ј да је сума од 640 мпдијуна била годишњи приход државе за време цветања у IX п X веку, опет остаје неразумљиво, на први поглед, да је та држава могла да има ма кад приходе веће од прихода, што их имају првемеђу данашњим културним државама. Међу тим, сви подацп, које имамо о приходима византијске царевине, допуштају, у главном,