Просветни гласник

ВАСИИТАЊЕ

перо иоређење између мисли исказаних на овим седницама и у овим резолуцијама и мисли, исказаних у правилима о казнама и о владању а нарочито у упутствима министарским, којима се та правила иропраћају. Поређење нас није могло уверити, да су у овим резолуцијама изнете нове мисли, које већ нису биле исказане у упутствима министарским. Међутим сам тај Факт — да не говоримо о позитивним уверавањима Стојунпна и Сиповскога — што јо ово питање и могло ускрснути на дневни ред, покрај онако јасно исказанпх начела у министарским упутствпма, значи. дакле, да се правила о казнама и о владању ученика, дакле правила о дисциплини, нису на делу изводила онако, како бн то одговарало смислу и духу начела, која су упутствима препоручена нарочптој иажњи наставничкога особља Где је узрок овоме ? То је питање, које са свим природно истиче из ове околности и на које није тако лако одговорити. Тражећи у првом делу овога извештаја узроке слабом продпрању нових мисли и реФорама у средњој школи, ми смо обратили пажњу на велику захвалност средње школе од државе и моћ традиције као најважније међу овим узроцима. Чини нам се да се у њима крије прилично правилно објашњење и овога питања, које нас у овај мах занима. Не налазимо да смо нозвани улазити у раснраву његову, али само додајемо, да се овим узроцима може, по нашем мишљењу, придружити и доста слаба педагошка литература, која још није усиела разрадити и на чисто извести сва питања, од којих завнси правилан напредак школа у једноме народу. На ово нас је мишљење навео један чланак Стојунина, изазван баш једним министарским расписом, у коме се школи ставља у задатак да се бори противу распростирања нихилистичких учења. Размишљајући о положају школе и наставника у друштву и о маси питања, која се пред наставником истиче да их реши, Сгојунин није знао, шта да на њих одговори. и Знамо само то, вели он, да је положај педагога — наставника жалостан и незавидан, кад је међу оцевима и матерама који му се, знајући значај његова иозива, поверљиво обра^ају, као и искусном лекару, с молбом да их упути и поучи у педагошкој хигијени : ви знате закон психичког развића, у колико их је разјаснила ПРОСВЕТНИ ГЛАСПИК 1893.

I ДПСЦИИЛИНА 237 сувремена наука — говоре они — знате шта може шкодити правилном развићу, знате од чега зависи срећа наше деце и нородице на, према томе, и благостање друштвено. Да, он зна то или бар треба да зна. Али он треба да зна тако исто, да се психичке силе развијају и управљају према сггољашњим утисцима, који долазе из света шго нас окружује, да све друштво суделује у развићу и уирављању тих спла, да сви појави друштвенога живота имају своје ближе и даљеузроке, које треба пронаћи, разгледати и испитати; он треба да зна, да без јаснога знања, како и из каквих узрока зло проистиче, његови се савети могу показати непрактични, неумесни, непотребни или Фантастички. А ко је све то истраживао и испитивао? Његови сопствени покушаји посматрања довољни су за њега само, али су незнатни, кад се узме на ум све што је потребно, па да се могу нзводити разнострани и сигурнн закључци, које треба да потврде други људн за те послове потпуно способни. А како да се све то уради, кад су сви ћутали? Шта је остало иедагогу да одговара на поверљиво питање отаца и матера? — Показати, каквп утисци из спољашњега света могу штетно утицати на морално развиће деце и младића и како да се отклоне или бар ослабе. Одговарати је он могао са искреним признањем, да његова наука није још завладала довољном масом знања о томе предмету, да његови савети могу истицати само из иознавања психичких закона, али не и из темељнога познавања појава сувременога живота, који одређује и унравља психичким силама младога колена. До данас се он могао користити искључпво радовима западних психолога и педагога. Али он нризнаје, да је за успех правилнога рускога васпитања то само половина нотребнога му знања, а другу половину треба да стече дубоким изучавањем живота рускога друштва, живота не само савременога него и прошлога, треба да изради, на основу знања стечена у Европи, руску педагогију, јер иначе сва та знања неће донети жељене помоћи на практици Та је половина још не стечена и. .. >>1 ) судећи по данашњем стању руске педагошке литературе, није далеко време, када епитет, који је Стојунин дао руској педагогији 1875. године, неће више имати места. Ми се томе надамо, јер се ') Стојунин, ор. СЈ1. стр. 431. о1