Просветни гласник

236

наука ii настава

1) ,Те ли дисциплина нешто независно од васпитања, или је само једно од васпитних средстава? 2) Ако је дисциплина самостална, на што се онда своди њезина задаћа, каква су јој средства и одношај према васпитању ? 3) Ако је пак дисциплина једно од васпитних средстава, које су онда њезини специјални циљеви и колико је простран круг њезина рада ? 4) Одношај дисциплине, као дела васпитања, према свему васгштању. Разматрајући ова питања, чланови ужега тог одбора исказали су, у главном, оваква мишљења: И В. Руссе признаје да је дисциплина једна неопходна појапа у људском заједничком животу : где је неколико људи, ту мора бити и дисциплине. Отуда дисциплина у војсци, манастирима, школама и г. д. Дисциплини је потребан устав или правила, која одређују владање чланова у друштву и са спољње и са унутрашње стране, а у случају, кад се неко о њих огрешн, казне, које су само средства, да дисциплина постигне своје задаће, а средства могу бити различна. Дисциплина је у сФери васпитања и представља собом, у исто време, и цел. и средство васпитања, онаје пре стање него ли радња, она постоји, али не ради. М. Г. Гуревич је одредио дисциплину, као захтев безусловнога потчињавања утврђеном мање или више разумноме поретку, Дисциплина има у себи васпитних елимената. јер она иривикава ученика да потчињава евоју личну вољу општем правилу. Дисциплина у школи припрема дисциштну у животу. Дисциплина може бити строга и, у исто време, и хумана, јер строгост не искључује хуманост Школа дисциплинује више него ли породица, јер је у школи врло важан утицај другова. Неправедно је мислити, да деца ступају у школу гогова да се покоравају, али се у школи развраћају. М. С. Зеленоки разликује дисциплину спољашњу и унутрашњу. Спољашња је дисциплина потчињавање заповести без унутрашњега уверења. Таква је дисциплина немогућна без кажњавања, а васпитни јој је значај — пролазан. Потребно је тежити, да се овака дисциплина замени дисциплином унутрашњом, која нагони ученика да ради

по разуму и савести, а не но спољашњој заповести. II. 0. Капћерев држи да ое дисциплина може разумети само као васпитно средство. Школи је задаћа васпитање, ге, према томе, и пе треба у њу уносити ништа, шго не служи васпитању. Признати да је дисциплина самостална појава у школи, да је независна од васпитања, значн признати дуализам у школи, створити неизбежну подвојеност у задаћи школиној, изазвати бррбу међ представницима дисцинлине и васпитања, чега јевећ бивалоунашим средњим заводима и што је врло много отежавало правилно развиће омладине. Ако се узме да је дисциплина једно васпитно средство, ошх се може одредити шире, као остваривање задаћа школиних у иогледу физичког , моралног и умнога васпитања, или уже — као целокунност поглавито спољњих погодаба, посред и под утицајем којих се свршава то развиће. Одреднти дисциплпну као безусловно нотчињавање школском поретку незгодно је зато, што се тиме поглавито истиче на видно место послушност, оеобина, која нема сама по себи никакве особите вредности ни у погледу моралном ни у погледу васгштном. Мишљења г. г. Острогорскога и Сиповскога, исказана на седницама овога ужега одбора, позната су нам из њихових реФерата. Ако упоредимо сва ова мишљења, видећемо, да се она не одликује сагласношћу у појединосгима, а, судећи по целини, могла би се свесги на два супротна табора — за и против дисциилине, каква је данас у обичају по средњим школама. На постављена питања, већином је гласова решено. 1) Дисциплина је само васпитно средство. 2) Дисциплина се може одредити као безусловно иотчињавање поретку, који је утврђен као погодба за правилно васпитање и наставу. 3) Школа је дужна тежити, да спољашње стимуле за одржање поретка што скорије замене морални стимули. (Ова је тачка усвојена једногласно)." 1 ) Ово је последња реч у развитку питања о дисциплини, како оно стоји у руским педагошким круговима. Ми бисмо овим могли и завршити овај свој извештај, да нам се, тако рећи силом, не натура нод ') Педагогическш музеи военно-учебнихг заведенш ат, 1889-1890 год. Снб. 1890. стр. 99—104.