Просветни гласник

ВАСПИТА&Е ИЛИ ДИСЦИПЛИНА

235

писи морају бити исказани категорички, па бнло то да се што допушта или забрањује, и, ако је нотребно, без мотивације, ослањајући се просто на власт и право завода. Дисциплина има у виду масу, а не појединце, она треба да је чврста, непоколебљива, али не и сурова. Дисцигиина има пред собом одређене спољње цељи, које се достижу за извесно време, а васпитање то не може имати у виду. Деца, кад ступају у школу, обично се радо покоравају дисциплинарним захтевима и ретко нарушавају дисциплину. Али, доцније, кад виде, да се рад у школи не састоји у заједничком раду са учитељем него у томе, да се добију добре оцене, ученици почињу нарушавати дисциплину. Ово нарушавање често нотпомажу сами наставници, који су често немарни према дисциплини и несагласни у својим захтевима, јер се нравила често прописују без њихова учешћа и потом натурају да се по њима владају и т. д. Где је случајно више јединства у дисциилинским захтевима. где су творци дисциплине уједно и њезини чувари, на Пример у основним школама, тамо је и дисциплина од већега утицаја. «Школска дисцинлина, у опште говорећи, има у себи и васпитнога елемента онако исто као и васпигање, које се врши нод утицајем средине, обичаја и т. д., јер младић прерађује самостално утиске, који долазе с поља. без надзора наставничкога; дисциплина може створити навике, привићи умерености и потчињавању своје воље општим захтевима. «Али дисциплина може донети и штете, јер по гдекад јој може бити последица само спољашње потчињавање, нритворност, којом се скрива незадовољство, изазвано ограничавањем дисциплинским. Као и дисциплина у опште, тако и дисциплина у разреду по себице састоји се из два елемента: правог дисциплинарног (спољни поредак) и васиитног, који истиче из начина, како се ради и предаје у школи, и дидактичких захтева, који се постављају наставнику. «Стварање идеја, уверења, наклоности, утицатина поједине личности према њиховим индивидуалним особинама — све је то посао не дисциплине него васпитања. Васпитање је, на пример, на своме месгу, кад треба привићи норетку ученике, који се не подају

дисциплинским мерама, кад почну избијати појаве, у којима се иоказује рђава нарав, штетне навике и т. д. Значај појединих васиитних циљева може се одредити, кад се нође од основног циља васпитања — образовати озбиљан поглед на свет у младићу, јер се, на тај начин, можемо разабрати не само у иојединим циљевима његовим, него се и одрећи захтева да ученици, који из школе излазе, буду иотпуно васпитани и образовани. Васиитна су средства у онштем умном развићу, које је производ свега учења, у васпитном утицају некојих предмета и у личном утицају наставникову. Ради овога се баш и тражи, да су наставници сами и умно и морално на високом степену развића, да су у ближем додиру са животом ученика, како би могли пратити његово развиће и потпомагати га, служећи им као пример, у коме се огледају погледи и најбољи завети покољења, које је претходило покољењу ученика. Таких је наставника бивало и биће их и у будуће, и они ће умети наћи у себи довољно сила, иомоћу којих ће како треба испунити своје обавезе, понашајући се хумано и праведно према ученицима". На крају свога реФерата г. Острогорски је изјавио, да успех учења и заслуга школина пред друштвом не допуштају да она сав свој рад сведе на наставу и школску дисциплину; потребно јејош и васпитање, које помаже и олакшава школи да достигне и дисциплинске задаће. Ако школа ирими на се и дужност васпитања, онда треба да се постави разлика између школске дисциплине и васпитања, јер они траже, према друкчијим задацима, и друкчнја средства. Ови су реФерати били предмет расправљања на неколиким седницама у Иедагош. Музеју. Како су се гом приликом исказивали најразноврснији погледи и начела, то се нашло да је најбоље изабрати једну нарочиту комисију од иајбољих педагога и ставити јој у дужност, да, на основу оба реФерата и мишљења изказаних приликом расправљања њихова у седницама, изведу, ако је могућно, опште ногледе на дисциплину, са којима би се могли сви сагласити. А да би им се још боље одредила задаћа, скуи им је Формуловао ова 4 питања да на њих одговоре: