Просветни гласник

234

НАУКА И

НАСТАВА

питање. На овом месту само још неколико речи о дисциплини. Ми смо већ напред говорили о томе, како су чамотиња и досада главни поводи изгредима ученичким, а уједно смо показали средства, како се они могу уклонити. У допуну свему томе можемо рећи, да омладина треба да је увек у бадром и веселом душевном расиоложењу, ако хоћемо да васпитамо из ње добре и озбиљне раднике. Ако се ово једанпут призна, одмах истиче потреба, да се наставници старају стварати и одржавати такве погодбе, од којих зависи овако душевно расположење 1 ). Међу овим је погодбама прва уредно, пространо, добро намештено здање, у коме је неопходно имати пространо двориште или две-три повеће сале, у којима би се ученици могли проћи носле дуга седења у школи. После овога важне су у овом погледу екскурсије, школске и народне свечаности , у којима треба дати омладини више учешћа, јер се тако, покрај осталога.уздиже и ојачава национални нонос и патриотизам. Од не малог је значаја и ручни рад, којим се, уз то, привикава још и физичком труду. Естетичко осећање — а оно је особито важан елеменат у васпитању — могло би се знатно подстаћи и развити, поред учења књижевности и читања класичних дела песничких, још и певачким и књижевним ђачким дружинама, које би могле имати више слободе у раду и т. д. Као што се види, средстава је доста, само треба правога разумевања свога васпитачкога посла и — воље, па да се много уради; њима се уноси у школски живот задовољство и радост, да се сузбије штетни утицај чаме и досаде. У енглеским, шведским и немачким школама унесено је много што шта од овога, и резултати су били врло добри. А што се код њих показало као добро, не би зар било на одмет и нама, ако би се само, при том, мало иовише припазило на наше друштвене прилике и потребе и народне нам задаће. Надајући се да смо довољно исцрпли питање, које смо узели за предмет овоме извештају, ми ћемо, ради потпуности, исписати још и резултате, до којих је дошао г. Сиповски, разматрајући питање о дисциилини у руским средњим школама, и из') 0 свему овоме видети у Шпадеру, ор. сН. стр. 315-323.

ложио их прошле године педагошком збору. Резултати су г. Сиповскога: 1) Владати собом једна је од најтежих вештина, која се не може од једном изучити и присвојити, те, према томе, 2) дисциплину општу, за све обавезну, која, основана на страху од казне, ово захтева, уводити у школу значи крупно грешити, јер 3) дисциплина тражи од деце баш то, у чему васпитање види само један свој цил> те, по томе, узета засебно од васпитања, само му може шкодити. 4) Дисциплина мора бити чврста, за све подједнако обавезна, мора бити, тако рећи, равна самој себи и у циљевима и у средствима, а то је баш са свим иротивно задаћи васнитања, које води рачуна и о узрасту и о индивидуалним особинама учениковим. 5) Дисциплина утиче поглавито страхом од казне, а тиме она може само шкодити правом васнитању, јер је овај страх једно од најопаснијих и најрђавијих средстава, ко • јим се наставник сме користити у врло ретким приликама и врло обазриво. 6) Својих задаћа у школи, одвојено од васпитања, дисциплина нема: све што она тражи улази као незнатан део у обим задаће моралнога васпитања и, према томе, она се не може сматрати као нешто самостално и кадро заменити у школи васиитање". 1 ) Чини нам се да није без интереса знати, како ово питање стоји данас у руским иедагошким круговима, с тога ћемо изнети још и ток седнице у Педагош. Музеју, на кпјој је ово питање о дисциплини расправљено баш поводом ових закључака г. Сиповскога, које је он изнео био у виду реФерата пред збор педагошки још у 1888/89 школ. години, Овај је реферат г. Сиповскога изазвао други реФерат г. А. Острогорскога «о дисциплини и васиитању", коме је, у главном, ово садржина: «Дисциплина није васпитање, и о васпитању се може говорити и код најстроже дисциплине. Задатак је школској дисциплини утврдити спољњи поредак у разреду и ван разреда и очувати без повреда елементарне захтеве заједничкога живота и Физичкога васпитања. Дисциплинарни про') Сннолсви, ор сН. стр. 38—39.