Просветни гласник

233

викавати их, још с детињства, с првих корака у животу, кад се код њих јављају прве обавезе, на мисао да се испуњавање обавеза по нечем сматра као тешко, непријатно, те се зато застрашавају раније казном. Ири првим корацима у животу ученик види да се закона, који се њему јављају у виду школских правила, могу сви од реда рушити, да саме казне, које су томе рушењу последица, нису баш тако страшне. Једном речју, превременим дисцинлинским мерама понајчешће се ироФанише закон; у место да се на њ гледа као на свету заповесг, која се не може рушити, као на израз моралне дужности, привикавају децу у школи, још из рана, гледати нањ као иа ситничарски, самовољни, непотребни захтев лица, којима је у власти кажњавати их. Казне не само што губе морално-васнитни значај, него мало но мало, због честе употребе, губе и своју важност, ако посгупно с уиотребом не буде расла и њнхова суровост". Мало даље Сиповски опет овако говори: «Само да ме не ухвате" то је главна девиза наншх ученика, и она је не баш тако незнатан, као што на нрви поглед изгледа, производ дисциплине, која у онште влада у нашим школама место истинскога васпитања. Ко зна, можда ова службена недобросавесност, на ко^у се у нас тако чесго жале, усрђе и журба пред вишом влашћу и нерад и одлагање свакога посла «за други пут и , кад ње није, па мож да чак и они незавидни изгреди, само да се ухвате — воде сви свој постанак из школе, у којој нису васиитали осећање за вршење дужности, нити су развијали навику, савесно и у своје време вршити обавезе, него су само кажњавали оне, које ухвате да их не врше". 1 ) Из свега што је довде говорено о дисциплини у опште и посебице, јасно је, да смо имали потпуно право, кад смо на завршетку првога дела, између осталог, казали, да се дисциплина не може узети и изводити независно од васпитања, коме је Ј она само једно од средстава ; да је умно образовање, тек удружено с правилно схваћеним и широко заснованим моралним васпитањем, кадро утицати на развиће вол^е и карактера код ученика, и да моралном васпитању с тога треба у средњим школама 1 ) Сиповски, ор. сН. стр. 21—23.

дати места као и умном образовању. Основана на строгом надзору, дисциплина неиријатељује с поверењем, које је једно од најјачих васпитних средстава, јер упућује и обавезује онога, коме се поклања, да буде поштен и савестан. Излажући иогледе Шрадерове о казнама, ми смо ово нарочито нагласили. <(Осећање страха, хладни надзор, неповерење — то су главна обележја дисциплине како се она већином схваћа и примењује, а таква дисциплина само деморалишући може утицати на још неразвијену душу ученикову и .') Људи, који правилно схваћају значај васиитања, ретко прибегавају дисциплинским мерама, а таквих је л.уди, у опште узевши, данас још врло мало. И ово ће свакојако бити један између оних многих узрока, због којих се унаше даненоказује досгаприметно незадовољство с резултатима, што их дају средње школе. Свуда се већ почело увиђати, да њима нешто недостаје, да међу тим педостацима није ни најмањи ни најнезнатнији недостатак правога, истинскога васпитања и свемоћ дисциплине у њезину ужем смислу. Откуда нотиче ова свемоћ, ми смо већ показали. Од ученика се тражи да много знају, њихово се незнање уписује у грех наставнику и онда је са свим појмљиво, за што наставник употребљава сва средства да ученика намора на учење, те да се так^, постигавши какав уснех, ослободи одгов^ности, макар она била чисто моралнога карактера. Да би ученику било лакше учење, треба да је пажљив и миран, то, у осталом, од њега траже и нравила, — и на што онда наставнику, крај свих других брига и мале награде, да разбија главу о педагошким захтевима и средствима, којима се постиже и утврђује пажљивост, кад су у правилима прописане казне за оне, који се о њих огреше. Не послуша ли, казни га, па — мир Бог! Просто, јасно, кратко и, што је главно, без бриге. А резултат ? А задатак школин ? А потребе друштвене? Та ко ће исправиги криву Дрину? —• Нека иде, како иде — прост је п лак одговор на сва ова питања. И кад се мало дубље проникне у суштину свих ових прилика, о којима је довде говорено, мора се признати, да г. Сиповски има нраво, да не пада за све ово кривица на наставпике. У осталом није наш задатак упуштати се дубље у ово ') 1(1. ШИ. стр. 85.