Просветни гласник

2%2

њу загледа, одмах се запази, како је наш народ имао потпуно права, кад је казао: «није све злато, што се сија». Док се нисмо бол>е упознали с педагошком литературом, ми смо, судећи по првим утисцима, готови били иставити васпитање у руским средњим школама као узор, на који се треба угледати. А кад смо почели читати дела Стојунина, Капћерева, Сиповскога, ноказаше нам се многе појаве, којима смо се пре дивили, у друкчијој и ие баш тако светлој боји као први пут. Г. Козарцу се, на пример, допало, кад је видео, како ученици, по свршетку предавања, правилно излазе из скамија и марширају поред наставника на поље. Нека ми је допуштено навести, баш поводом овога, једну анегдоту, коју нам прича г. Сиповски. «Дошао ми, вели,

цима, из којега избија љубав, искреност и — праведна строгост. Друкчији су наставници, који буквално схваћај^ дисциплину; они су само строги представници дисциплине и, као такви, по речима г. Сиповскога, «о деци и не мисле, јер су им све мисли заузете дисциплином, која треба да је непоколебљива, поступна и строга; ради тога они чак и лицу своме дају некакав особити, правничко-полицијски израз, важан, озбиљан п строг, ие говоре већ командују, ненрестано опомињу и — покрај свега тога — у очима деце нису ништа друго него злобне будале, те дм је и врло пријатно, ма да грубо, задовољство подсмевати се мало на њихов рачуп". 1 ) Ученици се, лепо је примећено, понашају злобно-подсмешљиво према оваким наставницима баш зато, што они, због дисцинлине, не виде у својим ученицима жива створења, па заборављају, да ученици нису ради дисциалине него дисциалина ради ученика.. Мој поштовани директор г. Ђ. Козарац походио је ове године новосадску мађарску гимназију, па је о тој својој походи реФеровао пододбору проФ. друштва у I гимназији. Саопштење мога поштованога директора у многоме је слично с овим, што смо ми довде саонштавали о дисциплини у руским средњим школама. И г. Козарац је запазио да наши ученици надмашају ученике мађар. гимназије у погледу умнога развића, али заостају у погледу васпитном. Г. Козарац приписује то нарочитој пажњи, која се иоклања васпитању, а за тим правилима о казнама, из којих нам је по нешто и изнео. По свему овоме видео сам. да се готово све слаже с оним, што смо и ми довде износили. То није ни чудно ни необјашњиво. И руске и мађарске гимназнје имале су пред собом исти образац — немачку гимназију. Ну, и ако нам се саоиштења потпуно слажу, морамо признати да се са својим поштов. директором не можемо сложити у оцени. Он, на пример,тврди, да је васпигна страна у мађарској гимназији изврсна, а то изводи из примера, на основу којих би смо ми, држећи се до сад излаганих погледа, извели са свим супротан закључак. Први утисци често преваре човека, те по спољашњости оцењује унутрашњу садржину, а кад се мало боље у 1 ) Сшкшски, ор. сИ. стр. 18.

једном један гимназијски наставник из А У стрије, на, видећи како у нашим заводима, кад избије час, прво излази наставник, а за њим ученици, зачуђен запита ме: «3а бога, зар можете тако што допуштати ? Код нас, у Аустрији, наставник командујс ученицима, на свршетку часа, „УогигаНз I" и они у реду пролазе испред њега и иду на иоље, а он излази после њих". На питање, зашто је то боље у дисциплинском погледу, одговорио ми је. «Кад учитељ иде напред, а ученици у гомили за њим, мало ли му што могу урадити — могу пљунути на њега, убостп га и т. д., иа ви после тражите кривца, ако га можете наћи". Ово је уједно образац дисциплине у њезину најстрожем смислу. «Човеком мора обладати жалост, наставља г. Сиповски, кад чује ваљане а поштовања достојне педагоге да тврде, како се, пре свега, треба старати о дисциплини у школи и како се за то не тражи особита спрема од разредних старешина и наставника. Жалосно иеразумевање! Не, и по хиљаду пута не! Школа не треба да се стара о дисциплини у овом уском смислу, већ о правилном васпптању својих питомаца, а за то се траже људи, који како треба схваћају задаћу васпитања, дакле људи добро образовани и уз то још за такав посао способни и по своме душевном склопу.. . Прописати 10 —15 правила ученику и казати му, да ће бити кажп.ен, ако им се не нокорава, не само што не значи развијати у деци осећање дужности и законитости, већ, са свим обратно, значи при-