Просветни гласник

251

у оној перподи прајезика, кад је он састанљеп био просто пз корена: да лп ноеиоца терета или товар, терет, илије значио још што на пр. одојче, које иајка у иаручју поша? Толико је пак поуздано, да пема места у ону стародавну периоду, потпуно тамом застрвену, препосити значење апстраховано, које се јавпло, кад се стало говорпти Њаг-тг носим, Њаг-Гаг ношач. ') 'Гада је Њаг, дотле самостална реч, постала корен. Овај се прелаз чисто номинално-конкретног у глаголско-апстрактно значење, велн Бреал, може посматрати у новимјезпццма, на тако званим деноминативпим глаголима, кад глагол, поставши од имена, обично надмашује пме, од кога има значење, апстракцијом. На пр лат. топз^гит и топзГгаге, рог1из — и рог1аге, (1игт и (Јигаге. Глагол оставља све оно у овој творби, што је сиецпјално, што је истакнутпје. Злр пре Флексије није било речи за суние, за гром, за пламен , него су тек морале постати из глагол. корена с апстрактннм значењем сијатн, даватп глас, звучатн и горети ? Никако се није могућно сложити с овакпм гледпштем, вели Бреал, већ ће бити вероватније, да су била имена, па се изгубила да даду места новим, изведеним од кореаа особнтнм наставцама Отуда се може објасннтп, што има много синомима да значе ићи, сијати се, одјекивати, јер су то аистракта пз старпјих апелативних имена. Могла се предсгава „спјати" назватп и по сунцу, по огњу и по снегу, зато г.елики број различнпх корена а пстога значења, којп су, ступивши у нове калупе индојевроп. језпка, с развитком аистракције ирешли у једно опште значење. Бреал мпсли, да бисмо могли прилично бацнтп светлости на одношаје старинских апелатива и нове граматпчке Формације, кад обратпмо пажњу на таке, глаголске корене, којима се у зпачењу одржало још пешто властито само њпма, што им п издаје номиналну природу. Тако се међу коренима у списковима корена индпских граматичара находи корен загр (зегрб по Фику Е1ут. ДУћ. с1ег 1(1§. 8рг. 4 ,1., 140), који значи пћи, журити се, гмизати, и који се находи у санскрт. загратГ — грч. |'гро = лат. зегро, вегрепз (*аегроп1т), а којн је могао пре иостојати као име змије, па је тек иосле стао звачити гмизати и ходити. Свакако је доста таких прелаза морало бити у индојевроп. језику, кад је прелазио у Флексивну перподу. Томе има као цример паралелан у новим језпцима, у којима се може посматрати, како апелатив улази у гла') Пишемо примере, како их је Бреал писао, без иромене • ачипа транскрини,ије нрајезика, како гласе ноии резулта и, иначе 1>ћег — и т. д.

голскп склоп и даје нов корен, којп бп, да нпје генетичко-исторпског проучавања језика и иоузданпх доказа, лако неки писац етпмолошког речнпка могао прогласити за врло стародаван корен и тражити му опште значење. Тако сенапр. Фраиц. прпмери гоиТег, готаде, гои1етеп1, гоиМег, гои1еаи. гоиГеМе, гоиИз обично прибирају код корена гои1, који значи обртатп, окретати, а он је правн наследник латинске именице гоШа. 1 ) Друго објашњење значења првих коренаречп нмамо од Раула де ла Грасери,' 1 ) а које се но својој научној вредпостп може у многом ставити изнад обадва ранија. Ако је корен био ирва реч, треба знати да је исто тако био и арва реченица, п то не реченица састављена из речи или корена, већ така реченица која их заступа, постојп без њих, и чини један прост, недељив створ. То је у свези с потпуно конкретним првобитнпм стањем духа људскога, којем је стању морао одговарати и језиковни изражај. Исирва човек не саставља своју мисао из склопа више идеја — представа; мисао му је чврста маса, која се не може анализовати. Она је тако сабијена, да се не опажа никака пукотина, разликовање делова. Глагол, подмет, атрпбут, допуна, све је изливено одједном. Мисао је ова одиста пре сакривена (латентна) него ли осетна; то је надражај, а израз сваког утиска на чула пре је узвик него ли реч. Интерјекција у данашњем језику одговара овом поставком замишљеном значењу првог коренаречп. Она је заметак реченици, као што је листу н цвету заметак у пупољку. Интерјекција је субјективна — лична, не казује шта је у стварима, већ шта је у оном који прнма утиске од нредмета, који их перципује. — Интерјекција је прва речепица цела, а ие реч, властита од памтивека човеку, да своје мпсли, своје душевно стање искаже. Счародавност њепу доказује и то, што је у свима језицима од једнога слога, то је оно оруђе, којем човек прибегава у силпим потреснма, када језик обично мучи. Из тих зачетака интерјекционалиих, чијн се број умножио коренима ономатопејским, држи де ла Грасери , да су се поступно диФерепцовала сва језичка средства, којима располажу језици развијени, код којих се после јављају прости коренп, корени-речи за разлику од првих коренареченица. Још с једне стране можемо бацитп поглед на то прво значење праелемената језикових, и то са стране ппсмена, слова. Као што је раније било Јоигпа1 Дез 8а\-ад1б, 1876, стр. 617.-650. ' 2 ) Е1и(1еб <1е ^гашппиге сошрагее: Оев (Јтзјопб с1е 1а НодшзНсЈие. Рапв 1888, схр. 79. -80. и Ое 1а рзусћо1о§1е с1и 1ап§а§е, Рапз 1889, 19.—20.