Просветни гласник

наука и настава

252 спомена, кад смо напоиенули о теорпјп пспхијагра Шарко-а о саставу језика, писмеаи језиков изражај стоји на истом ступњу, и бива по истим психолоншш и физполошкпм законима као гоиор, читање и разумевање, а ту мисао сусрећемо у емпиричкнм погледима на постанак језика америч. лингвисга Хуитниа. Код њега находимо ову ивтересну напомену, кад пореди како се речју и знаком мпсао означава, да су ијероглиФски системи за изражај мисли узимали знаке конкретних предмета, и тек доциије достигли па тај ступањ, да означе радње и особнне. У хинеском комбинацпја месеца и сунца саставља зпак да се обележи светлост и сијати, светлети; у јегипатском ст. две ноге као кад су у кретању означене значе ићи, корачати. 1 ) Овај пример споменусмо, што де ла Грасери, поредећп ономатопеју у творби корена-речи, овако о том мисли: „Коп зеи1етеп! 1а §гарМ^ие, раг зоп ргосе<1е асго1о§1дие, у1еп(:, ап зесохггв Де 1' ћуроЉезе (1е 1' ех^епзтп <1е 1' опота^орее с1ез асИопз ћгиуаМз а се11ез диГ не 1е зоп!; раз, та1з, еп ои!ге, ријздие, ехргезз1оп ор1;1дие <1е 1а репзее, е11е соп3181;е 1;ои1 епУеге (1апз 1а гергоДисМоп с1е 1а Гогте с!ез о1)јес!;з, пе геис1-е11е раз па!пге1 ^ие Гехргез31011 асоизИдие с1е 1а репзее, кп ез1; ра1 *а11е1е, сопз1з1;е с1апз 1а герго(1исИоп (1ез тетез оћјес^з?". 2 ) 0 значењу корена у језпцпма с Флексијом, нема се шга засебно гопорпти, пошто они чине речима само делове, а колико има у језпку осећаја за елементе речи, о том ћемо више пмати прилике да говорпмо у другом делу нашег иослаСад још да бацимо поглед на врсте корена. 3 ) Сви се корени индојевропских језика обично деле на две врсте: од једних многобројних постају именице с другим именима и глаголи, тако да су пмена с глаголима браћа, а некао децашто стоје нрема родитељима, нису постали од глагола, већ изишли из пстога крила. Обпчно ову врсту корена зову глаголским. Од оне друге врсте посташе заменице, сви првобитни предлози, савези и партикуле. То су заменички корени, јер, веле, свп скупа казују прономиналан појам, којега имају и ове друге врсте речи. Овако је иоделпо корене још Боа, а уза њ пристају и други. Разлика Је нека у томе, што их сви не зову истпм пменима, већ на пр. Хајзе, Ф. Жилер градивним и Формалним, Курциус: квалитативни и демонстративни, тако и Штајнтал, Ј ) Ба у1е <1и 1ап§а§е (ВЊНоЉецие вмепИ^ие т(,егпа(,10па1е, XIV), Рат, 1875, стр. 246. 2 ) Без с И у1810пз _ае 1а Нп^шз^цие, стр. 81.-82. 3 ) В. јОе1)гис1с Ет1еј1ип§ 277 и тамо сноменуту литературу, УУћИпеу-Јо\1у: сНе бргасћтаЈвзепзсћаЛ, 373, Сг. СигИиз, 2иг Сћгопо1о^1е' 2 , 23 — и д., Ђе 1а Сггаззегге , ор. с11. 82.—83.; 1 1 ' г . МпПег, 6гип(1г183 <1ег бргасћтлаззепзсћаП, III Вап<1, стр. 509.

а Макс Милер предикатпвнп и демонстративни, најпосле Шлајхер још појмовни и одношајнп, де ла Грасери атрибутивни и прономинални. 0 значењу глаголских корена већ је раније бпла реч, а о пропомпналним коренима у опште се узима, да су то више од помоћи језичкп елеменгп, да се искажу разповрснп граматички одношаји. Хуитни о њима вели: „Заменички корени ностоје субјективно, они не показују особину једпе ствари, већ управо одношај, особито месни, у којем она стоји према оном који говорп; они обележавају оне разлике, које мв казујемо с овај и онај, ја овде п ти тамо, који јс овде и који нијс овде Сјесте тамо), ствар овде п ствар онамо, или другојаче речено, они исказују блпзпву пли даљину предмета, о којем се нешто вели. Зато им је од природе властито, да не могу бити употребљавани да пменују предмете илп врсте предмета п ма како у опште да су одређени по својој употреби. Заједно плп одвојени, они могу имати разноврсна значења према одношају, у којем треба да је лице или ствар, о којима је реч, према другом лицу или ствари. Само се један нредмет зове сунце, и некп су предмети бели; али иема тога, што не би могло наизменце бити час ја, час ти, час он, оно према том, како се мења место посматраочево. У томе и јесте заменицама обележје, што могу имати општа само но приликама одређена значења и наравно да према том именују неку ствар, која већ има властпто пме, замене га, отуда или пропомина име илп у санскрту 5 апапат, т. ј. реч за све, општа реч". Али Боаош деоба није остала недарнута, стало јој се забављати, да ли је одиста истинита, не би ли боље 6 ијо узети, да они нису никака засебна врста корена, и да су заменички — показни постали из глаголски-прпрочних корена. Ова се мисао находи код Ј. Грима, Шлајхера, А. Вебера. Опи заменичку основу Га изводе од 1ап отезати, а личну зам. првога лица та од та мерити, а Шлајхер држи, да је овако текао развитак значења: мерити, мислитп, човек, ја. И Ђилх. Шерер пристаје, да пма истпне у некпм случајима, о којима је Вебер расирављао. али се разилази од осталих у неким својим назорима. Особито је мишљење о коренима Бенфаја, који узима истина да су предикативни корени језгра коренима, али их одређује уже но Бои и други. Њему су глаголи цигло првобитни и оне исконске елементе, који чпне основу прајезику, не зове корени већ глаголи, узимајући да су пмена млађа од глагола, док је Бои тврдио, да постају блпзаначки од предикативних — глз^олских корена. Према таком гледишту Бснфај све благо у речима индо-