Просветни гласник

електрике и светлости

253

јевропског језика изводи из глагола Али да се разуме БенФајева теорија о коренима, треба знати и његову теорију о наставцима за основу, о чем ће иак бити речи у другом делу. Ово је гледиште и у МиклоишКа. Делбрик због овог нескдада међу научаицима, што се тиче одношаја корена по сродству из ове две Бо пове врсте, вели, да је очигледна тежња да место двога узму једно. Али зато он пита, може ли се довести у склад с тим генерализовањем историја индојевр. језика а прплозп , што их даје у историској периоди, да их применимо на прајезик, говоре трећој поставци у корист. И да не говоримо о бројевпма, чије су порекло и етимологија застрвени тамом, у коју ретки умови продиру и осветле по који кутпћ, али баш предлоге н речце у опште није могућно извести из оних корена, што их Пот уврсти у заменич. врсту, а други хоће још и да их са свим уклоне као самосталну врсту корена. Пот, који никако не ће с осталима ни да говори о иериоди једносложној, нити воли прајезичке конетрукциЈе,') једап од најзнаменитијих лингвистаетнмолога нашег столећа, издваја предлоге засебио и вели да су зш §епепз, исто тако стародавнп и првобитни као и замен-ице Делбрик 2 ), пристајући уз Пота., корн Грасмана , што је у Кпћпз ХеИзсћгШ XXIII, 559 и д. огледао да тражи порекло предлозима, али инак не одриче ни великог сродства њихова са заменицама. Можда би се и они могли издвојитп у засебну групу, узети за њих корене, нову врсту, који сукао пратиоци општпјих осећања и стоје у свези с иптерјекцпјама, које се не могу са свнм пз језика истиснути.

0 ОДНОШАЈИМА ИЗМЕЂУ ЕЛЕКТРИКЕ И СВЕТУ10СТИ једпо предавање проф. Хенрика Херца на 62. скупу немачких ирпродњака п лекара у Хајделбергу, 1888. године. Кадјереч о одношајпма између светлости и електрико помишља лаик најпре на електричну светлост. Али се ми нећемо данас бавити овим предметом. Фпзичару падају притоме наумузајамна дејства ових двеју сила, као : обртање поларизационе равнине електричном струјом, или мењање електричне спроводности под утицајем светлости. Међу тим, у овим појавама не еастају се светлост и електрика ') В. у Тесћтег8 1п1;егпа(;. 2е148сћг1Л Л1г аИ^ешејпе 8ргао1п\чк8(!115сћа('(;, I Ваш1, сту. 333., шта вели о прајезику. г ) ЕјпЈеНипд 2 , 79. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 1893.

непосредно ; обе ове силе посредује тешка материја. Ми се нећемо занимати ни овим појавама. Има другпх одношаја између обе силе, који су тешњи, ближи од поменутих. Хтео бих да пред Вама заступам тврђење, које вели: светлостје електрична иојава, светлост за се, сва светлост, сунчева светлост, светлост свеће, светњака (бубице). Одузмите свету електрику, и светлости нестаје; узмите васпони светлосни етар, па се неће моћи распростирати ни електрнчпе ни магнетне силе. Ово наше тврђење није данашње ни јучерашње ; оно има за собом већ дугу историју. Моји огледи у овоме предмету, само су једно зрно у дугоме низу. А о низу бих Вам говорио, не о једном зрну. Доиста нпје лако говорити о овим стварима у исти мах разумљиво и потпуно подесно. Догађаји о којима говорпмо, дешавају се у (празном) простору, у слободном етру. Они су по себи руком неопинљиви, нечујни за уво, невидљиви за око ; нашој су свести приступни, али их је тешко описати. С тога ћемо покушати, толико колико се може, да их придружимо оним представама, које већ имамо. Упитајмо се дакле : шта знамо о светлости и електрици поуздано, пре него што покушамо да пх ујединимо. Па шта је светлост ? Од времена Уоип§-а п Гге8пе1-а ми знамо, да је она тадасасто кретање. Ми знамо брзину тадаса, и њихну дужину, знамо да су таласи поиречни ; једном речју ми знамо потпуно геометриске размере овог кретања. Сумњатн у ове ствари немогућно је ; одрпцање овог схваћања Физичар не^ поима. Тадасна теорија светдости, говорећи као човек, извесност је ; и њена нужна посдедица такође је извесност. Дакде је извесно, да цео простор није празан, него је испуњен једном материЈОм, која је кадра да се устадаса. Али и ако су нам поуздапо познати геометриски односи појава у овој матерпји, ипак су нејасне наше представе о физичкој природи њихној, и дедимично наши су зампшљаји о особинама ове материје пуни противности. Држало се, наивно, да су светлосни таласи еластични таласи, у упоређењу са звучппм таласима. Али еластични тадаси у течностима познати су само у облику уздужних таласа. Поиречни едастични таласи у течностима нису познати, не може их ни бити, опи стоје у опреци с природом течног стања. И тако се по невољп тврдидо, да се етар влада као чврсто тело. Када се по томе посматрао неспречени ток звезда, и потражило се објашњење овога, није се могло обићи тврђење, да се етар влада као савршена течност. Оба тврђења једно уз друго мучила су разум противречношћу, која љуљаше депо развијену оптику. Немојмо покушавати да прикријемо ову противреч33