Просветни гласник

255

боље ћемо доказати, ако узастопце пропратимо њихов ход од тренутка до тренутка. Тако исто нпје неприступачан ни одговор на задата нитања. Ове се ствари могу докучпти врло простим огдедима. И да је Еага<1ау-у пошло за руком да погоди нут ка овим огледима, његове би мисли брзо овладале. Тада би се пстакла веза између светлости и електрпке још у почетку тако јасно, да би је опазило и лошије око. Али науци није био досуђен тако лак п кратак нут. Док огледи не дадоше никакво упуство, дотле беше и теорнја далеко од уласка у област ГагаДау - евих мислп. Тврђење, да електрпчпе силе могу бити без њихових електрика, било је са свим противно тадашњим теоријама. Тако исто одбијаше тадања оптика одсудно мисао, да могу светлосни таласи бити другојачији него еластични. Покушај да се опшпрније разради једно или друго тврђење морао је да лпчи на узалудну сиекулацију. Па колико се онда морамо дивити срећноме уму онога човека, који је умео да уведе обе ове мисли у такав склад, да се узајамно подупиру; и да чине заједнички једну теорију, којој се унаиред не може одрицати велика вероватноћа. Човек, о коме је реч, јесте Енглез МахтсеП. Његов рад, објављен у годпни 1865. познат је под именом електро-магнетне теорије светлости. Ова се чудна теорија не може проучавати, а да се овда онда ј не помисли, као да у математичним обрасцима боравп самоставан зкивот са умом, да су они мудрији од нас, мудрнји још и од њихног творца, као да нам они више дају, него што се некад у њих унело. Па то и није бапг немогућно; то може да буде онда, кад су обрасци коректни у већој мери, него што је ироналазач могао о њима да зна. Доиста таквп се општи и тачни обрасци не могу наћи, док се оштрим оком не сагледа сваки слаби зрак истине, које прпрода зрачи. Физичару је познато, којој се мети Максвел био упутпо. Она је пала на ум п другим научарима, и навела је В1еталп - а и Лоренца на врло сродне, и ако не тако срећне спекулације. Ствар беше у овоме. Кретање електрицитета производи магпетне силе, а кретање магнета — електричне силе; ну та дејства опажају се тек, кад су брзине врло велике. Дакле у узајамним односима између електрицитета и магнетизма налазе се и брзине, а она стална количина, која управља овим односима, јесте опет једна брзина и то врло велика. Њу су најпре одредили разним начином Коћ1гаизсћ и Л^ећег чисто електричним огледима, и показало се, — колико то допуштаху тешки огледи —, да је она једнака с другом једном врло знаменитом брзином, с брзи-

1 ном светлости. Можда је то случајно, али се није могло тако учинити једном ученику ГагаДау-евом. Њему је то морала бити последица претпоставке, да исти етар посредује електрпчне силе и светлост. Обе скоро јоднаке брзине морале су бити у истини потпуио једнаке. Па онда, пајзнатнија оптична копстанта била је већ у електричннм обрасцима. Мах\уе11 је тежио да нојача ову везу. Он прошири електричне обрасце тглл, да обухватају све познате појаве, ну поред њих још и једпу непознату врсту појава, електричне таласе. Ови су таласи (по Мах\уе11-у) попречни таласи, чија таласна дужипа може пмаги сваку вредност, ну који се простиру у етру увек једпаком брзииом, брзпном светлости. И сад је МахтсеП могао да каже, да у природи има таласа, банх с таквим геометријским особинама, и ако ми писмо навпклп да пх рачунамо у електричне појаве, него их зовемо особним именом — светлост. Доиста, ако обарамо Мах№е11-ову електричну теорију, опда отпада свакп разлог, да се придружимо његовнм назорпма о светлости. Или останемо лн прн томе да је светлост једна појава еластичне нрироде, онда губи његова електрична теорија свој темељ. Али ако приступимо грађевини не обзирућн се на назоре, онда видимо, да један део други нодупире, као каменови у своду, а целина чипп се, да везује познато над дубоком провалом ненозиатпх ствари. Тешкоћа теорије не допушташе, да јако порасте број њених проповедача. Алн коју је једаред проучио, поетао је њен приврженик, и у будуће ревно жуди, да овери њене претпоставке и носледице. Путем огледа морало се дабогме дуго време задовољиги оверењем појединих тврђења> спољњег дела теорије. Ја сам мало пре упоредио Мах^еП-ову теорију са сводом, који је сведен над нровалом непознатих ствари. Ако ми се допусти, да продужим у овој слицп, ја бих рекао: све што се могло учинити за дуго време за појачање овога свода, то је појачање подуппрача. Тиме је дата своду могућност да се трајно одржи; ну он имађаше сувише велики распон, да би се на њему смело зидати као на поузданој основи, даље у висипу. За то беху потребни особени главни стубови, озидани на тврдом темељу, који ће држати средину свода. С једним таквнм стубом могао би да се упореди доказ, да се из светлости непосредно могу добпти електрична или магнетна дејства. Овај би стуб осигурао оптични део зграде непосредно, електрични део посредно. Други би стуб био доказ, да електрична или магнетна сила има таласе, који се могу да простиру као светлосни таласи. Овај би стуб, обрнуто, подупирао непосредно електрични 38*