Просветни гласник

256

НАУКА И НАСТАВА

део, посредно оптични део. Хармонично довршење зграде захтева, да се оба стуба озндају, али за прву потребу довољан је један од њих. Први се још нпје могао да почне; а за други се успело, | да се нађе поуздаи осдонац; темељ је ударен довољно шнрок; један део стуба већ је озидан, и радом „многих бдагословених руку" домашиће оп скоро сам свод, и примиће на се онај део зграде, који тек треба да се подпже (зида). Овде сам ја био тако срећан, те сам могао судедовати на томе раду. Овоме имам п да благодарим што имам част, да смем данас пред Вама говорити; ово ће ме дакле и извинпти, што ћу покушати, да свратим Вашу пажњу само на оваЈ један део зграде. Дабогме да ме ириморава краткоћа овога часа, да против правичности прескоции радове многих научнива; не могу да Вам иокаже.м, како су моји огдеди бидн многостручно прииремљени, како су већ бдизу њиховом изиршењу бидп дошди поједини радници. Да ди је бидо збиља тако тешко доказати, да је едектричним и магнетнпм сидама потребно време за њихно распростирање ? Зар се није могда пспразннти једна лајденска боца и непосредно посматрати, е да ди трзање удаљеног електроскоиа бива доцније? Зар није бидо довољно , у истом смеру пазити на магнетну иглу, када се на некој даљини нагло начини један електромагнет ? Доиста и раније су чињени ови и слични огдеди, па се није нашла никаква разлика у времену између узрока и дејства. Каквом приврженику Максведове теорије мора се то чинити као нужна посдедица, усдовљена огромном брзином распростирања дејства. Пуњење лајденске боце, силу магнета, можемо опазити само на умереној даљини, рецпмо на десет метара. Толики простор прелази светлост, дакле по теорији и електрична сила, у тридесет мпдијунитом делу секунде. Толики делић времена ми не можемо мерити, ни видеги. Али је још горе, што немамо ни знаке, којима бисмо моглп довољно тачно омеђити такав дедић времена. Кад хоћемо да измеримо неку дужину тачно за десети део јшлиметра, не смемо почетак обележити широком цртом креде. Кад хоћемо да одредимо време за хиљадити део секунде, неразумно је, да му почетак означимо ударом у велико звоно. Испражњивање лајденске боце свакојако је изванредно кратко за наше обичне појмове. А то је оно већ за цело ако траје на пр. тридесет мидијунити део секунде. Па опет би оно било за наш смер још одвећ дуго, више но за тисућу пута. И овде нам опет природа нружа једно тачније средство. Одавно знамо, да испражњење лајденске боце не бива неирекидним

током, да је шта више у њему, као у удару звона, велики број осцилација, тј. електрицитет прелази с једнога облога на други, колеба се између њих у једнаким периодима. Електрицитет је кадар да се угледа на едастпчне појаве. Трајање сваког појединог колебања много је мање од трајања укупног испражњења; близу је памети, да се поједине осцилације употребе за знаке. Ади на жалост траје најкраћа посматрана осцплација мнлијуниги део секунде. У времену једиог таквог кдата распростире се његово дејство већ преко три стотине метара; у смерном собном простору оно се мора опазити V исто време са осцилациом. И тако није могло да помогне оно што је бндо познато; морало се сазпати штогод ново. Ту је помогло искуство, да колебање рађа не само испражњење лајденске боце него у особито згодпим приликама и испражњење сваког електричног спроводника. Ове осцилације могу да буду много краћег трајања него код боца. Кад се нспразни кондуктор електричне машине, онда се побуђују осцидације, чпје трајање пада између стомплијунптог и хпљадумилијунитог деда секунде. Доиста ове осцилацпје не чине дуготрајан низ , има их само неколико трзања. За наше би огледе било боље кад би бидо друкчије. Ну могућиост успеха дата нам је већ тиме, што добивамо ма само и два три тако оштра знака. И у обдасти звука могли бисмо клепалпма да начпнимо музнку, кад не бисмо имали дуге гдасове свирада и жица. Оад имамо знаке, за које тридесетмилијупити део секунде није кратак. Адп бп нам они мало помогди, кад не бисмо биди кадрн, да опажамо њихова дејства на даљини од нрнлике десет метара. За ово имамо једно врдо просто средство. Тамо, где хоћемо да опажамо сиду, намештамо едектричног вођу нпр. једну жицу, која је ирешшута малим размаком за едектрични светлац. Сила, која се брзо јавља и нестаје, покреће п елекгрпцитет у вођи и производи електричну варницу. И ово средство морало је да нам пружи нскуство; умовање га пе би могло заиста предвидети; јер су варнице микроскопскп мале, једва један стогинити део милнметра, а не трају ни милијунити део секунде. Чини се да је немогућно, скоро нротивно чистом уму, да се оне могу видети, ади их сачувапо око може да види у мрачној собн. 0 овом танком кончићу виси успех нашег предузећа. Најпре нам се намеће тма питања. У којим су приликама едектричне осцидације пајјаче? Ми морамо пажљиво пронаћи ове придпке п користити се њима. Какав ћемо облик дати поменутом спроводнику, као најбољи? Можемо узети