Просветни гласник

257

праве и кружне жице, и друге облике; поЈаве ће испасти увек мадо друкчије. Кад се решпмо за облик, коју ћемо величину изабрати ? Брзо се увиђа, да она не може бити ма која, да не можемо испитивати свако колебање истим вођом, да између њих има размера , која нас подсећа на резонанду у акустици. И најпосле у кодико разаих положаја можемо да наместпмо истог вођу иреЈ^а нравцу колебања, Брзо увпђамо да су тада светлаци час јачи час слабији, час их са свим пестане. Не могу рећи да Вас забанљам овпм појединостима; у великом складу, оне то нису за раднпка на овом пољу. Оне су особине његова оруђа; а како радник познаје своје оруђе, онако ће њпме пзвршиги свој посао. Проучавање оруђа, — дубл,е улажење у поменута пнтања — чннпло је главпп део рада, који је требало савладатп. А ношго беше обављен овај део, главно питање решнвало се само собом. Дајте Фцзичару довољан број акустичних виљушака, довољан број резонатора, п захтевајте да Вам докаже, да је звуку потребно време за распростирање, па он неће напћи нп на какве тешкоће ни у маломе собпом простору. Он ће наместпти једну виљушку ма где у соби, слушаће с резонатором на разним местима у простору и оцењиваће јачину звука. Он ће показати да је та јачина на неким местима врло слаба, ноказаће да то долазп отуд, што се свако клаћење (па тпм местима) потире другим, које је доцније пошло ну долази до исте мете краћим нутем. Ако је за краћи пут потребно мање времена, него за дужи пут, онда распростирање (звука) бива са временом. Задато је питање решено. Али нам акустичар показује даље, да се тиха места попављају у једнаким размацима, он отуд мерц таласну дужину, и ако зпа трајање једне осцилацпје виљушкине, добиће отуд и орзину звука. Не друкчије, него са свим тако радимо ми с нашим електричним клаћењнма. На меето виљушке метнућемо вођу за осциловање. У место резонатора узећемо нашу прекинуту жицу, коју можемо пазвати електрични резонатор. Тако опажамо, да ои на некпм местима у простору има светлац, надругпма не; надазимо да се мртва места понављају правилно; — доказ да распростирање бива с временом; таласна дужпна може и да се мери. Упитајмо се, јесу ли нађенп таласи уздужни или су попречни. Држаћемо нашу жицу у два разна положаја на истом месту у таласу; једанпут нам она одговара, други пут не. Више нам није ни потребно; питање је решено, таласи су иоаречни. Неко пита за њихну брзину. Номножићемо измерену таласну дужину са израчунатим трајањем једне осцилације, и налазпмо брзину; она

је блиска брзнпи светдости. Ако сумњате, у поузданост рачуиања остаје нам још један пут. Брзина едектрпчних тадаса у жицама исго је тако огромна; с њоме можемо директно упоредити брзину едектр. тадаса у ваздуху. Ну брзина едектр. таласа у жицама мерена је још одавно директно. Ово је бидо тим пре могућно, што се ови таласп могу пратити на врдо много кидометара. Тако добијамо посредно чисто експериментадно мерење наше брзине, п ако резудтат испадне и несавршен, опет то не протпвречи ономе што смо добиди. Сви су ови огдеди у основи врдо прости, ну они ипак воде са собом најзнатније последице. Онв бришу сваку ону теорпју, по којој електричне силе прескачу простор, не требајући за то никакво време. Они су весници сдавне победе Максвелове теорије. Она не везује више удаљене природне појаве. Коме се пре чинило, да су њепе мисли о суштини светдостп вероватне, томе је сада тешко напуститн ове мисли. У тодико смо успеди. Ну ваљда ће се моћи што год и без теорије. Нашп огледп врзу се већ на средини теориске сионе између обдасти светдости и области едектрике. Близу је памети, да иођемо пеколико корака даље и да покушамо да сиђемо у област познате оптике. Згодно је да манемо теорпју. Природа нма много пријатеља радих да сазнаду суштину светлости, који би могли да разумеју просте огледе, а закоје је Максвелова теорпја ипак затворена књига. Али и економија науке захтева, да се избегну странпутице, где има прави пут. Ако можемо помоћу едектричних таласа да произведемо електричне појаве, онда нам не треба нипаква теорија за посредовање, средстзо се обелодањује сампм огдедима. У ствари, такви су огледи могућни. Наместићемо едектричног вођу, који изазива осцидације у жижу врло великог издубљеног огледада. Тиме ће таласи бити скупљени, и упутиће се од огдедада даље као снажан зрак. Ми доиста не можемо овај зрак ни видети нити га можемо опазптн непосредио; његово се дејство показује тиме, што изазива ед. светдац у вођи на који наилазп. Ми га дакде можемо видети, тек кад наоружамо наше око електричним резопатором. У осталом он је прави светлосни зрак. Можемо га скренутн на коју хоћемо страну, обртањем огдедала; можемо наћи пут, којим даље иде; можемо доказати, да је овај пут прав. Ако му препречимо пут телима, која не спроводе електрнцптет, зрак неће нроћи кроз њих; та теда имају сенку. Ну, она не уништавају зрак, она га одбијају; можемо поћи за њим и уверити се да се покорава закону одбијања светлости. Ми можемо едек. зрак псто онако преламати, као светдост. Да би