Просветни гласник

294 просветни

ним Французом, као што га, у једним новинама, и назваше лриликом прс>славе његовог јубилеја. Један интернационални комитет метематичара приредио је овом великом и славном Французу, 12 децембра ове године (24 децембра, по новом) као на дан седамдесетогодишњице његовог рођења, у Парнзу, у новој Сорбони, праву светковину. Пошто су радови господина Хермита од врло велпке вредности, како за Француски тако и за све цивилизоване народе, то се је поменути комитет из раније обратио позивнпцама на све ученике и поштоваоце господина Хермита и позвао их је да дођу и учествују при тој прослави. И сам сам био позват. Из позивнице вадим, о господину Хермиту, ове редове: Ђ Цео живот његов био јв иосвећен само науци ; не само његова реч, његова дела и његови савети руководили су наше прве кораке, него и његов жнвот дао нам је један велики пример: он нас је научио да волимо науку неинтересованом љубављу. Да ли ће наш конкурс моћи доказати му, да овај његов наук није изгубљен, и задовољитп једну од његових најмилијих жеља, дајући му наде да ће, једног дана, други пожњети богату жетву коју је он тако подашно сејао?« На дан прославе господпн Сћаг1ев Вириу, министар просвете, лепих вештина н црквених послова, иредседавао је на том јубилеју. На тој прослави присуствовали су: господин Бие, мипистар Шведске и Норвешке у Парпзу; госнодин ОгбагЛ, вицеректор Париске Академије; господин ИагЛ, директор више наставе; ђенера.1 ОеђћаН, командант Политекничке Школе; господин Регго1, директор Више Нормалне Школе; господин Л'АђђаЛГе, председник Академије наука; више чланбва других класа Института; велики број професора разних Факултета и врло велики број страних изасланика. Господин Багћоих, декан Факултета наука, први је узео реч и предао је господину Хермиту једну медаљу од бронзе, на којој је изриђен портрет великог научењака. За тим је господин Ротсаге, члан Института и проФесор Факултета, изнео резиме о математичким радовима господина Хермита. За овим су држанн мпоги говори, у част слављеника, од којих да поменемо: говор изасланика господина Шварца, у име Берлинске Академије; гоеподин С. ЈогЛап побројао је страна научна друштва, која су послала честитке; да поменемо говор господина УгсаГге-а, у име Математичког др)штва; говор господина ВГсћаГ-а, декана Факултета наука из Нансија, у име лотриншких земљака господина Хермита; и говор господина асИе, председника Академије наука, у нме Института. За тим се господин Хермит захвалио министру просвете и свима онима који су, било при-

ковчежић

суством својим било поздравом, увећали ову светковину, као и министру Шведске и Норвешке, који му је, тога јутра, у име свога краља Оскара, ире дао ведики кордон Поларне Звевде. За овим је узео реч министар иросвете и свој доста дуги говор завршио је овим речима: »Све су цивилизоване нације звде, и ја их поздрављам у лицу њихових славних представиика, Њиховој високој поштн ја иридружујем пошту Владе и Републике, која вас је, да достојно прослави ваш јубилеј, на мој пред«ог, уздигла на достојанство награде орденом Почасне Легије". Тога дана је слављеник поздрављен из Београда овом депешом: Госиодину Хермиту, члану Инс.титута, Париз. Ми смо сретни што можемо, ириликом ирославе Ваше седамдесетогодишњице, изјавити Вам своје одлично иоштовање и иоздравити у Вама. једног од највећих аналиста и геометара нашега столеИа. Професори ириродно - математичног одсека: Димитрије Нешић, Љубомир Клерић, Милан Недељковић, Богдан Гавриловић, Мијалко ЋириК. Он је, сутра дан, послао ову депешу: Професору Мијалку Ћирићу, Београд. Дубоко тронут, шаљем своје искрене захвалности, изразе високе иоште и симиатије госиоди: Димитрију НешиИу, Љубомиру Клерипу, Милану Недељковићу, Богдану Гавриловићу, Мијалку Ћирићу, Хермит. * * * Тај велики и славни Француз, као што у почетку рекох, увек се иптересовао за наш народ, као и за све оне наше ђаке, којп су посећавали или посећују предавања на париском Факултету математичких наука. Он јо, пре кратког времена, иослао на поклон, преко мене, начЈем прпродно математичком одсеку већину својих штампаних радова. Ја ћу их само нсписати, уредпв их по годинама. Ево нх: 1). 8иг 1а Ин^опс с1ез 1гапксепс1еп (,е8 а сИГГегепИеПез а1§;ећпдиез; 1844. 2Ј. 8иг 1ез ГопсШпз а^ећпдиез; 1851. 3). ЕхкаИ (1'ипе 1еПге аЛгеззее а М. Сћ. НегтЈ1;е раг М. Е18еп81;е1п; 1852. У оаоме ппсму има важних примедаба господина Хермита. 4). 8иг 1а Шеопе (1еа Гогтеа циаЛгаПдиеа 1;егпанез !11с1еГ11ие8; 1853. 5). 8иг 1а Шеогје (1е8 Согтеа (јиас1гаИ <1ие8; 1853. 6). Ех1гаИ; с1'ипе 1е11ге с1е М. Сћ. НегтНс а М. ВогсћагсИ;, в'иг Г туапаћПИ; с!и потћге Лез