Просветни гласник

293

издања у својим рукама, прушајући руском соуљаку и даље мора.шо благо, као што је » Милордг аглицкш." И народ таке ствари нрима и чита, оаш зато што су друга издања ретка, или што не могу да продру до њега, што су скупа, н ш што их не разуме 1 ). Човеку, који је целог века чнтао »Разбојник а Чуркина а и друга л лу6очна г > издања, тешко је латити се читања великих руских гшсаца, или. као што хоће г. Абрамов, „уметнпка свију земаља и времена® јер га вашарске књиге нису могле спремити за разумепање ве.шких дела Он се баш налази у оном стању. кад је пријатан сам процес читања и чека да му когод помогне, да прескочи преко те огромне провалије, која дели » Мртве душе» и Ђ Разбојника Чуркина"-. Нека се нико не нозива на дело Алчевске и др., јер оно показује само, шта би све народ могао разумети, кад би му интелигентан човек читао, а не говори, да то сам народ чита и да разуме, а то је, по мом мишљењу, огромна разлика. Образован човек може много што шта читати народу, јер ће му знати, каоштосу и харковске учитељице радиле, нејасна места протумачити, иеразумљива нзоставити, а што је дугачко, скратити; али нека прост човек куаи ту исту књигу, и нек је сам почне читати, он ће је бацити у заисћак носле треће стране, јер није дорастао до ње. Т}ђ је ум штула, на којој се далеко не иде; да се народ узвиси, требало би му пружити књиге, које би га образовале, које би пробудиле умпу му снагу, развиле и подигле душевне му подобности, а таких књига или нема, или не продиру до њега. Дело »Шга да се чита народу ?" очекује свој репб.ап1\ «Шта чита народЧ" Ми таког немамо, ну из оног, што Је писао Пругавин, види се, да су сви великп руски писци за њега 1егга ГпсодпИа. Од прилике то псто излази и из књиге Алчевске и др., из које пок. педагог Водовозов изведе овакав закључак: „Народ може разумети и велике класичне пропзводе 1 ' (т ј. ако му нх буду чита.ш и тумачили), «ну њему се пре свега допадају књиге, које бију на синтименталност и на груб ефекат, у којима је нешто резонерски поучно и мнстично, нешто „сказочно невозможное"■ и у опште Фантастично. Све мистично изгледа да је најподесније за иарод- 1 ).« Не заборавите, да се лепа руска књижевност одликује потпуном нротивношћу свега тога. да јој је главпа карактеристика: реалност. * »Кад се сунце рађа у брдовиту пределу, прво осветљава врхове гора, а за њима полако излази х ) Види моје реФерате изПругавина у »Пр. Гласнику* за 1892. год., св. 1—2. г ) „В. Евроин', 1886. год., св. 7., стр. 425. просветни гдаскик 1893.

из таме све остало. И светлост, која избија из књижевности, шири се већином одозго на нпже. »Тако је писао »В. Евроам* у некрологу Островском. 1 ) Да! Иесрећа је само, кад светлост застане на врховима и кад се не спусти у долине. Народ би хтео да се уздигпе до тих светлих врхова, да уђе у ту обећану земљу, ну простраиство је огромно, висина је вртоглава. Дело Алчевске и др. говори, да ће долина још дуго чскати, док светлост сиђс с врхова. Радован Кошутић,

РАЗНИ ЗАПИСИ Један велики и славии Француз одличан иријатељ Српства. — Мој омиљени проФесор, господип СћаНез ИеггпИе. члан Института, проФесор Више Алгсбре на париском университету, врло често ме је призивао својој кући, ириликом школскнх Ферија 1891 године, проведених у Паризу, као што ми је п за све време мога школовања у Паризу увек давао врло корпсних упута. При вечери, а и после ње, готово увек, водио се говор о нашој земљи, о пашем народу и о тежњама нашим; јер се је господин Хермит веома ннтересовао о свему томе. Из његовог разговора увидео сам, што са радошћу папомињем, да он врло добро познаје нашу историју, а нарочито новију, као и историју и значај појединих места и гра\ова у српским земљама. Готово увек, при поласку, поклањао ми је по који од својих радова. Његови многобројни радови, као и њихова вредност, позпати су свакоме ономе који се ноле озбиљније бавио проучавањем ма кога дела из математпчких наука. Господин Хермит је знао п умео својим предавањима да омили латематичке науке многима од својих слушалаца и да им даде у руке кључ од математичких наука. НиЈе ни чудо, што је један тако одличан наставник, као што је господин Хермит, спремио себи од својих ученика 'тако одличну замепу, као што су : зет његов, госиодип Е. Р1сагЛ, члан Института; господин II. Ротсагб, члан Института; господин 0. ЛагЂоих, члан Института; господин Р. АрреИ, члан Института, и толпки други, све млађе снаге, који су већ својпм досадашњим радовима стекли и заузели иајодличнија места у математичкој лптератури. Тиме је господин Хермит потпунце испунио ону највећу жељу па и дужност једног наставника. Таког наставника, као што јс господин Хермит, сви Французп могу с поносом звати великим и славЈ ) I ћ 1 (1 е ш, р. 440.