Просветни гласник

321

рукопису „Земљопас Краљевине Србије", за III. р. основних школа, од г. Пав. В. Несторовића, учитеља. Савет је одлучио: да се ово дело за сада не шаље на оцену, докле се не види како ће се решити питањс о уџбенипима у основним школама. X Прочитано је ппсмо г. Љуб. Стојановића, нроФесора, којпм враћа савету рукопис „Српску граматичиду", за ученпке IV. р. основних швола, од г. Пав. В. Несторовића, учитеља, пзјављујући да му пије могућно примнти се прегледања овога рукописа. Савет је одлучио: да се овај рукопис за сада не даје на одену, већ да се остави до начелног решења питања о уџбепидима у основним школама. XI. Прочитан је ре#ерат г. Стевана Сремда, проФесора, о делу „Српски Свет", од Пет. М. Никетића, који гласи: Главном Просветном Савету. Главни Просветни Савет указао ми је почаст што ме је изабрао да прегледам књигу „Српски Свет" од Петра Никетића, СБр. 77, п да поднесем реФерат о њој и своје мишљење: је ли књига вредна да је министарство откупи за поклон ученицима и књижницама основнпх школа? Ја сам прочитао и прегледао књигу и част ми је поднети Глав. Просветном Савету своје мишљење- Писац ове књиге г. Петар Никетић долази у ред оних вредних наших учитеља, којн иостојано раде на нашој школској литературп; он је обогатио ту књижевност не само квангитетом него и квалитетом радова својнх. Заслуга је овога учитеља снецијално у овом случају још и то што је он мнслим — први који је овако, у целини скупљене, нзнео српске земље и описао их, те народу нашем на тај начин дао да позна бар пдеалну српску државу. На прве 33 стране говорио је о српским земљама и српском народу у опште. Казао је све што је потребно и разумљиво нашем младом нараштају. Споменуо је простор и границе земаља, број становништва, веру, просвету и занимање, обпчаје и одело и кратак преглед исторпје васцелога народа; даље је споменуо брда, мора и језера, реке и клпму. Све то изложио је кратко и јасно. За тим је прешао на опис поједпних земал,а П сваку према ва?кности њеној оиширнпје пдп краће

описао. У свакој је земљи изложен материјал истим редом; орограФија, хидрограФија и топограФија. Код сваке земље споменуте су знатне личности, које су се у тој земљи или родиле или живеле н делале за српство; дело је пуно таких лепих н опширнијих биографија. А уз то је још, ређајући знатна места, споменуо п то са чега је то место ннатно у нашој прошлости. И опис земље и опис народа п опис места и лпчности добар је. Прп чање је лако и разговетпо, топло и с патриогском тенденцијом, те с тога је врло згодан дар и лена читанка за нашу омладину, као једино дело своје врсте. За то сам тога мишљења да се не само може, него да га и треба откуаити и угто чише растурити ио народу, те да овај добије што здравијег појма и да се што више заинтересује за ону ширу домовииу своју коју, до бољих и сретнијнх прилнка, ппсац за сада мораде назвати „Српским Светом". Тиме би се учинила ведпка услуга народу а п нека корист пнсцу, који ће моћи — овако материјално потпомогиут — што скорије приредити ново издање, у коме неће бити ових погрешака коЈе — и ако је дело за сваку препоруку нпак смегају да се дело савршеним назове. По моме мпшљењу ово су погрешке, које сам у читању запазио и забележно: На, стр. 3. међу земљама у којима Срби живе не спомиње се Барања, а међу тим у њој живи на (30.000 Срба које католика које православних. Спомиње се истина па стр. 5. међу земљама где јој није место, јер у Америци и Миспру пма Срба, али они су ту „странци", привремено настањени, „у печалби". На истој страни за Восну и Херцеговину стојп да су под туђом — аустро-угарском — влашћу, алп се не каже како је дошда под Аустро-Угарску п у каквом је одношају према њој а у каквом према отоманској империји, а то је свакако требало. На стр. 4. означава простор миљама, па тако ради свугде где год означава простор, међу тим, мпслпм да је требао у километрима да означи, кад је тако већ усвојено. Није доследан кад веди кодико има Срба па свету; на стр. 5. вели да их има 8,500.000 а на стр. 9. опот 11,500.000 становника. Тамо где је говорио о језику и дијалектима добро би било да је усвојио онаку поделу какву је г. Жив. Симић казао својим ђацима у својој књизи „Л.екцијеиз Историје Српске Књижевности", тамо је та подела најјаспије издожена. Тако исто пије спомепуо да се западно наречје чује у Барањи и у Бачкој; у овој носдедњој пма Вуњеваца и Шокаца. Мпсдим даље да је и ту погрешио где