Просветни гласник

РАДЊА ГДАВНОГА

Јв казао да се ћвридпца употребљава код нашпх мухамеданада колико и латиница. То јеиогрешно; ћирилицом се служили од вајкада свв писмени мухамеданци, а латиницом у последае време из страха или радп препоруке. На стр. 7. вели да остали Срби мухамеданце називљу „Турцима". Добро би било да је рекао да се и они сами тако назинљу, а да каже да су п једни и други на цогрешном путу кад тако раде. На стр. 28. не сиомиње Словаке међу осталим словенсвим народпма. На стр. 27. каже за Арбанију да је земља гуђега народа, коју су Срби држали Међутимтреба разликоватп данашњу Арбанију са становништвом својим од средњевековне. Добар познавалац те земље, Спирпдон Гопчевић, вели да је северна половина Арбаније била насељена Србимау средњем веку, а да је Физиономију своју променила тек од Чарнојевићеве сеобе. У делима ове врсте, с оваком тенденцијом, какву пма књига „Српски Овет и не бп требало то изостав ;ти. На стр. 44. причајућп о Лазаревпм ратовима с Турцима не спомиње о борбама на Нишу п на Плочнику. Пролазећи Херцеговину није споменуо ни једну чисто херцеговачку лнчност, а то Херцеговипа није заслужила. Могао је из старијег доба споменути Степана Косачу или из новијег доба Луку Вукаловића. Даље би још н ово споменуо као погрешке: Мислим да је боље било да ее место сувонарног описа одела изнеле слике ношива из појединих крајева, слика би далеко речитије опнсада него ма какав потпун опис. За биограФије некпх личности држпм да им није место баш тамо. Тако н. пр, у Маћедонији боље би било да се споменуо Краљевић Марко, а у Восни Драгутин, место оних који су тамо споменути. Под насговом „Цар Л.азар" пспричана је биограФија и овога и сина му Стевана Високог и унука Ђурђа Смедеревца. Биће да је у брзини, па се превидело. Језик је чист, ади нпак има неколико погрешака п ту. Тако н. пр.: На стр. ппше засеок м. заселак. На стр. 64. ппше: Детиња а на стр. 68. Ђетиња. На стр нише: старе ствари место лепе речи : стаЈпте. На впше места употребљава Фразу : море аере обалу, а куд п камо је лепша: море зааљускује обалу.

На стр... пише: „Он наумп да покори Грчку царевину п да тако сгане на пут Турском освајању који су баш тада веЛ били освојилп" и т. д. А на истој страни мало нпже оиег ппше: „Српска војска и војводе место јуначке победе враге се ожалошћени п т. д." И једпаидруга мисао могла се далеко лепше казати. Тако исто и на стр. 131. некако се чудно пзразио: „Немања је дакле био готово саставио доста српских земаља уједпо". Овамо снада и онај цитат из Мажуранпћевог спева којп није тачно цитиран, стр. 3. Цитат се мора цитирати најтачније, а опда се не сме ослонпти на памћење. То су моје замерке овоме делу. Замерака нема, као што се впди, много, и према томе добре стране у овом делу у велико претежу, н с тога сам слободаи датп моје мпшљење: да је књига ова, „Сраскии Свет" одПетра НикетиКа, вредна да је министарство иросвете откуаи за иоклок ђацима основних школа и књижницама пстих школа. 15. новембра 1892. У Београду. С поштовањем Стеван Сремац, проФ. III. беогр. гимназије. Савет је одлучио : да се ово дело може препоручпти свима књпжнпцама основних школа. Г. Сремцу, као реФеренту, одређено је на име хонорара четрдесет (40) динара. XII. Нрочптан је реФерат г. Владисдава Вудичевића, предавача беогр. реалке, о књизи „Нова систематска граматика Францускога језика", од г. Сипре Калпка, ироФесора, који гласи: Главном Просветном Савету. Прегледао сам „Нову спстематску граматику Францускога језика" од г. Спире Кадика, проФесора, удешену за нпже п више разреде средњих школа, п то I део: науку о обдицпма. Како ппсац у предговору вели, књигаје ова иодељепа на три дела: на ирозодију , или науку о изговарању ; на етимологију, или науку о облицима; и аостанак речи, или науку о основама. Уз овај теорпски иде упоредо и практични део, или прпмери за вежбање. При овој подели могло би се писцу забавитп што науку о обдицгша назива етимологијом. Тај израз иристаје пре за науку о основама. Нећу улазити у претресање питања, која је граматика за ученике боља : систематска или ме-