Просветни гласник

323

тодска. јер је моје тврдо уверење да обе добивају своју вредеост од самога наставника. Питање овде може бити о томе: је ли употребљени материјад здрав. Своје опаске у томе погледу свео сам на ове тачке : I. Изговор. Желећи да не буде пропуштен ниједан случај у пзговору разних гласова, нисац је пао у погрешку нагомилавања, тако, да није могућно претпоставити да ће један ученик II. разреда моћи савладати све оне појединости, које се овде наводе. Тако н. нр. објашњавајући како се с!г у страним речлма изговара као Јс, наводи преко четрдесет примера, од којих би за тај циљ било довољно неколико. По моме мпшљењу писац и ако је исцрпао све случајеве изговарања, нпје довољно истакао (н. пр. крупнијпм словима) важније случајеве; није упутио и самога наставаика да ученика упозна у почетку с важнијим правилима. Јер многе случајеве требало је оставити за доцније учење, кад буде ниво ученичког схватања вшни. Невештијп наставник могао би због ове претрпа ности намучити и себе и ученике. II. Етимологија. Писац дели именице на опште н особне. Опште, даље, дели на збирне, мислене и сложене. Према томе има именица: Оаштих — збирних, општих — мислених и оиштих — сложених. По овој подели именица, у коју би категорију дошле пменице које нису ни збирне, нп мислене, ни сложене, н. пр.: човек, кућа? и т. д. Међу ногрешке за које се не може рећи да су штампарске, иду ове : 1. 1а Ј о18 — вера, а треба да значп пут (једанпут) (стр. 45.); 2. Ш уареиг — пара, а ипе уареиг — пароброд, а треба да буде обратно (стр. 53.); 3. 1' аћо1 — блејање, а треба — лајање (стр. 56.); 4. Код именнца и придева на 1еиг ваљало је додати: ако нису постале од раЛ. ргезеп!; — имају у женском роду : 1псе, иначе имају еизе (с изузетком: шуеп1;еиг — шуеМпсе, регзбси^еиг — регвесићчсе, епсћап1еиг — епсћаМегеззе) (стр. 60.); 5. Те1е - а - Ше — састанак, а треба да значи : у четири ока, на само, у двоје (стр. 58) ; 6. За 1е р1из, 1е шошз н 1е пиеих каже се да се могу употребити и као ирилози , а они, међу тим, друго ништа и нису (стр. 64.) ; 7. Заменица (присвојни придев) зоп (зез) узета је у значењу свој. Међу тим познато је да се српска заменица свој мора увек у Францускоме замењивати присвојном заменицом која одговара подметову лицу. Особине, дакле, ваше заменице свој, Французи немају (стр. 65.);

8. 0 бројевима говори на два места: међу придевима, и у нарочитом одељку. Све што се има казати о бројевима требало је казати на једном месту, иначе би бројне имепице требало навести међу именицама (н. пр. ипе ћиНате, ипе сеп^ате н т. д.). кад сувећ бројни придеви наведени међу придевима, и то не сви, н. пр.„81тр1е, с1оиМе и т. д. (стр. 66., 67., 78. и 79.); 9. Заменица ^ие1 — ^иеПе узета је п у значењу чнј-а-е, а тога значења ова заменица нема (стр. 76.); 10. Код глагола <1огппг узет је раг<;. раззе и с наставком ж. рода , што ни у којем случају не може бити (стр. 102.); 11. Међу непрелазним глаголима, који се мењају са е1ге налази се и глагол уепћ'. То је добро. Али овамо не иду од њега постали глаголи: сопвгеуешг и зићуешг, аписац их је навео (стр. 111.); 12. Правилни облици неправилних глагола негде су изостали као правилни, док су неки, који тако исто правилно постају, наведени, н. пр. од асдиепг има раг!;. ргез. ас^иегаМ, а од соипг није наведено соигап1; и т. д. (стр. 129, 131.); 13. Глагол (1есћок нема рагЧ. ргез. а писац га наводи. Исто тако не каже нп за шрагГаН; да се не употребљава од овога глагола. 14. В1еп — у значењу много тражи имевицу у 2. пад., зато треба казати Меи <1и шош1е, а не као што је у писца Меп д,е шоп(1е (стр. 158.) ; 15. Роиг реидаие — наведено је у значењу у мало што ..., а право је значење : ако колико толико..., ако иоле..., ако ма и најмање (стр. 164.); 16. Код сложених именица нетачно је наведено да је именица раззе -ра .г1от сложена из гдагола и из придева, него треба из глагола и пз придога (стр. 177.); 17. За ирилог аргез-(1етат, састављен од нреддога аргез и ирилога Дешат веди писац да је именица састављена од предлога аргез и именице с1еташ (стр. 177.); 18. Хотећи да помогне правидном писању француских речи — писац упућује ученике да се сете још које речи од истог корена. Ово би, пак, имало практичне вредности само за Французе, који лако могу наћи сродство својих речи, а у нас се уче речп много више по ортограФијп, него по звуку (стр. 177.) ; 19. При навођењу именпца ж. рода у којих се чује г на крају, вели се да уз то г стоји још и немо е, као н. пр.: р1ше, а изузимају се неке именице међу којима су : еша и реп1, а међу тим се егте (изузнмајући у изразу а Г епуј) пнше са е на крају, а реп! — и није ж. рода (стр. 180.);