Просветни гласник

324

20. При постављању правила: којим редом треба дастоје лпчпе замеппце пред глаголпма, каже се да датпв 3. л. сгоји пред акузативом 3. л., а међу тим бива обратно (ст. 214.); 21. Показна заменица се преводи се и са овај, уз ово, а само се може употребитп у последњем значењу (стр. 221.).

Међу нримерима за превођење са српскога на француски пма их који су направљееп према духу франц. језика. Ово је, сигурно, учињеио да се ученицпма олакша превођење. То је лепо. Али не треба смести с ума да се добптак на једној странп може платптп губитком на другој т. ј. да се, учећп туђ језик, не одучавамо од особпна матерњега језика. С тога је ваљало сваку реченицу најпр ■ изложити онако како траже закони ерпскога језика, а у заградп објасшпи на којп пачнн то Французи кажу. Да наведем који пример. „Ја сам имао твоје вести пре, него што си ти имао моје". Ово је требало да буде у загради. Правп смпсао, казап српскн, гласпо би овако: ја сам се о теби известио пре, него ти о мени. Као и ови: „Пошто траже милостињу , треба да су (место : мора . . .) сиромашни људи." „Је ли ваш пријатељ још увек { место још) болестан". Колико се за тпм тежи : да се ради лакшег превођења склоп реченица што више приближп францускоме — види се из овог примера : Где је смрт ? Увек будућа иди прошла, чим је садашња, она није више.

У овој књизи има толико штамнарских погрешака, да би их и за обичну књигу било много, а камо ли за уџбеник. Многе су исправљене, али их је поведпк број остао неиснрављен. Да наведемо неке:

на

СТР.

стоји:

треба:

1.

50.

еззе

егезве

2.

57.

с1е Ђеггез р1ешз

Де 1егге р1ешз

3.

138.

1)а1ап(;

1за11ан1

4.

140.

сопскиг

соп<1шге

5.

150.

П уа!псз

П уашс

6.

243.

§га88е1е

§га8веуе

7.

263.

1ез ауап1-§аг(1е

1ез ауап1-§аг<1е8

с!е 1'еппете

(1е 1' еппегш

8.

279.

је те гарре1е

је те 1е гарреПе

9.

289.

епћп

еп1'ош

10.

316.

соппаЈз 801-тете

соппаГз 101 -тете

и тако даље.

Поред овпх замерака ова се књига може сматрати за добру, с претпоставком да ће спе наведене ногрешке моћп наставници лако исиравити. Међу добре стране њене иду : исцрппост уџбенога градива и методска поступност у примерима. Прво је потребно с тога што се зна да у нас тај језик предају наставници с различном спремом, па ће, свакојако, бити боље и одвадити, него, на разне начине, додавати; а друго, што примери упућују ученике, којим ће редом учити систематски напред пзложена нравила. Узимајући све ово у обзпр, мишљења сам, да ће ова књпга моћп одговорити својој наменн. 18. децембра 1892. год. у Београду. С оддичним поштовањем Владислав Вудичевић, предавач у беогр. рсадци. За овим је прочигано једно ппсмо г. Мих. Шљивића, проФесора Велнке Школе, којим извештава Савет да му је позната „нова систематска граматика Францускога језика", од г. Сппре Калика, и пзјављује да је ово дело добро пзрађено и да је ова књига по својој вредпости претежнија од свих књига ове врсте у нас, те би је по томе требало откунити од писца и увести као државни уџбеник за Француски језик у средњим шкодама. После оваких мишљења, Савет је одлучио: да се дело „Нова снстематска граматика Францускога језпка", од г. Спире Калика, проФесора, може примити као уџбеник за Француски језик у средњим шкодама. Г. Вудичевићу, као реФеренту, одрођено је на име хонорара педесет (50) динара. С овим је свршен овај састанак.

САСТАНАК 565-ти. 10- марта 1893. год. у Београду. Били еу : аредседник, Стојан Марковић ; редовни чланови: др. Јов. Туроман , др. Мил. Јовановић-Батут, архимандрит Инокентије, др. Никола Николић, Дим. Јоеић и Стеван Давидовић. Пословођ, Мил. Марковић, I. Прочитан је и примљен записник пропглога састанка. II. Прочитано је писмо г. министра просвете и цркв. посдова, од 1. овог месеца, ПБр. 2608, којим